Нове
Јелена Ј. Димитријевић, 1912.
| Аутори | Јелена Ј. Димитријевић |
|---|---|
| Тип рада | Монографије |
| Преводи | |
| Издања | |
| Место / Издавач | Београд / Српска књижевна задруга |
| Година | 1912. |
| Физички опис | 295. стр., 20 cm |
| Едиције | Друго издање: Јелена Димитријевић, Нове, Службени гласник, Београд, 2012. |
| Жанр рада | роман |
| Држава | Србија |
| Језик | српски |
| Библиотеке | |
| Везе |
Коментар
Роман говори о животу турских жена у Солуну, у тренутку уочи дубоких друштвених промена. Разапете између традиционалних улога и васпитања по западној „моди“, младе Туркиње постају свесне ограничења која их сусрећу на сваком кораку у животу. Покушавајући да остваре своје, често сасвим нејасне, снове, оне углавном страдају у судару старог и новог, источног и западног, традиционалног и модерног. Строге поделе и јасни прописи који потичу из традиционалног друштва, стварају слојевиту слику стварности представљену у овом роману. Поред антрополошки занимљивих слика живота у харему (женски део куће), свадбених и других обичаја, роман Јелене Димитријевић кроз судбине различитих женских ликова даје и ширу слику историјског тренутка у ком се један свет дубоко преображава.
1909. У писму пријатељици Лујзи Ст. Јакшић, од 2. августа 1909, објашњава разлоге свог пута у Солун, из чега се наслућују и елементи будућег романа Нове: ”Ја пођох онамо с много радости и радозналости: видећу оне које сам волела и од којих сам вољена, дознаћу како им је кад су развијене, црвене ли старотуркиње од стида, мећу ли по нагону махраму на главу, умеју ли да иду с људима и радују ли се нове, да ли је у Солуну било за све њих шешира или су неке гологлаве.”
