Јованка Хрваћанин
1899–1987.Датум рођења | 20. јануар 1899. |
---|---|
Датум смрти | 1987. |
Часописи | |
Везе |
Лична ситуација
Јованка Хрваћанин је рођена 20. јануара 1899. године у Дубици (данашњи назив Хрватска Дубица), али је рано детињство провела у Београду. Након смрти млађег брата и очевог губитка посла у Прес-бироу, 1903, вратила се са породицом у родно место, где је завршила основу школу. Због политичких прилика, али и ангажмана њеног оца, Моја, који је, као милетићевац, оснивач и организатор првих светосавских беседа у Дубици и Јасеновцу и члан главног одбора Радикалне странке, ухапшен и одведен у Загреб, где је, у болници загребачког затвора, и дочекао крај рата, Јованкино школовање било је неуредно, обележено наглим прекидима и пресељењима. Ауторкина преписка са поморским капетаном (од новембра 1915. до марта 1918), коме се јавила на оглас у жељи да прекрати време које је у току рата провела у родном месту, у својеврсној изолацији, основа је њеног јединог, епистоларног романа Невиђени. Гимназију је учила у Бјеловару и Београду а, након Првог светског рата, дипломирала је на Филолошком факултету (1923) и положила професорски испит (1926). Радила је као професорка у Женској гимназији (1923-1931) и Учитељској школи у Новом Саду, Првој женској гиманзији у Београду (1933-1940). У Новом Саду је основала Удружење универзитетски образованих жена и била његов први председник. После Другог светског рата ради у Педагошком институту, у секцији за дечју и омладинску књижевност и штампу (1949-1950), потом као уредник Дечје књиге (1951-1953) – са те је позиције и пензионисана 1953. Умрла је у Београду 1987.
Место рођења | Хрватска Дубица |
---|---|
Место боравка | Хрватска и Србија |
Место смрти | Београд |
Националност | хрватска |
Матерњи језик | српски |
Брачни статус | још увек неутврђен |
Образовање | универзитетско образовање |
Професионална ситуација
Јованка Хрваћанин је почела да пише још у основној школи, када је и објавила прве песме. Две збирке песама (Пјесме невиђеном, Откинуто лишће) и кратка лирска проза Записи настају у међуратном периоду, када је присутна у готово свим тадашњим часописима (Књижевном југу, Књижевној ревији, Жени, Светлости, Новој светлости, Венцу, Мисли, цетињском алманаху Записи, суботичком Књижевном Северу, дечјем листу Мирољуб, новосадским Дечјим новинама, Застави, Правди). Након Другог светског рата претежно се бави писањем за децу, за које ју је, како је ауторка говорила, „придобила” Десанка Максимовић. Писац је и кратког епистоларног романа Невиђени, који је први пут објављен 1995. године у часопису ProFemina, у три наставка. О њој су писали Јеремија Живановић, Исидора Секулић, Ксенија Атанасијевић, Љубица Марковић, Велимир Живојиновић, Божидар Ковачевић, Десанка Максимовић. Преводила је много, највише са словенских језика: Карела Чапека, Франа Шрамека, Горког, В. Иванова, Франца Бевка, Антона Ашкерца, Шевченка, Ласју Украјинку, Кристину Бренкову, Ивана Цанкара.
Библиографију направила и ауторку уредила: Јасмина Ахметагић, август 2012.
Професија | песникиња, ауторка дечје књижевности, aуторка прозе/романа и учитељица/наставница/гувернанта |
---|---|
Језици на којима је писала | српски |
Финансијски аспекти | плата |
Чланства | друго |
Радови
Монографије
- Пјесме невиђеном 1926.
- Записи 1933.
- Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке 1938.
- Откинуто лишће 1939.
- Права вредност књижевности 1941.
- Рачунске шале за наше мале 1946.
- Сабирање за најмлађе 1946.
- Занат је златан 1947.
- Људи раде 1951.
- И ја рачунам 1951.
- Мица с десет лица и њена другарица 1954.
- Под брезом 1955.
- Трагом срца 1972.
- Птице ме буде 1979.
Чланци и други саставни делови
- Жена 1922.
- Борба 1923.
- Соко : Милици Костић 1923.
- Варка 1923.
- А потонуле остав‘те бродове 1923.
- Он сам проси – а жени га мајка... 1923.
- Као бакин гост 1924.
- [Остави нек се лист крај листа слаже…] 1927.
- [Моја је срећа увјек тиха била] 1930.
- Р. Ст. Мићић: Животни пут једног просветног радника 1940.
- Невиђени 1995.
Некњижна грађа
- Аутограф романа Невиђени 1300–2000.
- Пролетна кишица 1953.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Прва реч (1926)
- Srbské básnířky : anthologije (1929)
- Савремена српска женска лирика (1929)
- Јованка Хрваћанин: Записи, Нови Сад, 1933 (1933)
- Јованка Хрваћанин: Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке (1938)
- Јованка Хрваћанин: Откинуто лишће, Скопље, 1939 (1939)
- Наша жена у књижевном стварању (1941)
- Јованка Хрваћанин и Кристина Бренкова (1979)
Рецепција након њене смрти
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе