Навигација

Исидора Секулић

СупругЕмил Стремницки
Датум рођења 16. фебруар 1877.
Датум смрти 5. април 1958.
Часописи
Везе

Лична ситуација

Рођена је у Војводини као држављанка Аустро-Угарске. Студирала је у Будимпешти. Дипломирала је на Групи за математику и природне науке. Радила је као учитељица и наставниица математике у Панчеву, Шапцу, Скопљу, Београду. Због болести (туберкулоза) често је побољевала и одсуствовала са посла. 1910. добија српско држављанство. Доста је путовала: Норвешка, Шведска, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија. Била је удата за лекара пољског порекла Емила Стремницког који је убрзо умро (1914). Након његове смрти није се удавала. Није имала деце. Говорила је и преводила са немачког, енглеског, француског, руског. Такође је преводила са норвешког и шведског. Докторирала је у Немачкој. Била је чланица разних женских организација и њихова представница на многим скуповима, а на конгресу Међународног савета жена у Кристијанији (1920) изабрана је за секретара главног одбора. Била је једна од оснивача Удружења наставница средњих стручних школа. После Другог светског рата била је чланица главног одбора АФЖ-а. Дружила се са највиђенијим интелектуалцима свога времена и била радо примана у разна друштва. Била су чувена окупљања у њеној кући једном недељно где се говорило о књижевности, музици, позоришту, сликарству...

Место рођењаМошорин, Војводина
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Брачни статусудовица
Образовањеуниверзитетско образовање

Професионална ситуација

Писала је прозу, приповетке, романе, књижевну критику, есеје, путописе, расправе, белешке. Бавила се превођењем. Први рад „Шта су Србину гусле?” објавила је у Школском листу (1893). Била је прва жена у Србији која је изабрана за дописну чланицу Српске краљевске академије наука  (1939) и чланицу Српске академије наука и уметности (1950), почасни председник српског ПЕН-а (1931), потпредседница Удружења књижевника Југославије, председница Удружења књижевника Србије. Своје радове објављивала је у многим часописима: Браник, Српски књижевни гласник, Бранково коло, Дело, Савременик (Загреб), Наша књижевност, Летопис матице српске, Нова Европа, Домаћица, Женски покрет, Мисао... Приказана је ТВ драма о њеном животу, а Угљеша  Шајтинац је драматизовао њен роман Ђакони богородичине цркве. Сваке године одржава се научни скуп и издаје се зборник радова Исидоријана. Такође, установљена је и књижевна награда Исидора Секулић

Ауторку уредиле, хронологију и библиографију направиле: Слободанка Пековић и Магдалена Кох

Професијапреводитељка, књижевна критичарка, aуторка текстова за часописе, aуторка путописа, aуторка прозе/романа и учитељица/наставница/гувернанта
Чланстваакадемија

Радови

Монографије

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти