Навигација

Даница Марковић

ПсеудонимиЗвезданка
СупругМомчило Татић
Датум рођења 12. октобар 1879.
Датум смрти 9. јул 1932.
Везе

Лична ситуација

1879: Даница Марковић рођена је 1. октобра [30. септембра] по јулијанском, а 12. октобра по грегоријанском календару, у Чачку, од оца Јоксима, учитеља Основне школе чачанске и мајке Милеве.

1880: селидба породице Марковић у Београд.

1888: у октобру умире Јоксим Ст. Марковић, оставивши за собом жену Милеву и кћери Даницу и Љубицу. Љубица ће живети до почетка Првог светског рата.

1896: Даница у јуну положила завршни испит на Вишој женској школи (касније Учитељски факултет) са одличним успехом.

1896/7: започиње студије српског језика, књижевности и историје, али је због неповољног материјалног стања породице била приморана да их убрзо напусти.

1897: постављена за сталну учитељицу у основној школи на Врачару.

1898: заражена туберкулозом, која ће је пратити до краја живота, често изостаје са посла.

1900: учитељица у основној школи у Палилули.

1902–1904: учитељица у Реснику.

1904: удаја за Момчила Татића, имућног правника пореклом из Бечеја. У то време живе у вили у Раковици. У браку родила Слободана, Милицу, Љубицу, Марицу, Анђелију и Предрага.  Прво троје деце преминуло за њена живота, а Предраг и Анђелија непосредно после њене смрти (1933, 1934). Дубоку старост доживела је само Марица (1909–1977). По свему судећи, овај брак није био срећан и завршио се разводом.

1904–1910: Ради као учитељица у Раковој бари, Великој Иванчи, Вранићу и ваљевском селу Миличиници. Обраћа се 1910. године Министарству просвете са молбом за премештај у Ниш или Обреновац, позивајући се на здравствене разлоге. Захтев јој је одбијен и пензионисана је крајем ове године.

1913–1920: крајем 1913. преселила се са породицом у Прокупље, пошто јој је супруг тамо постављен за окружног начелника. О животу у провинцији приповедач њене приче „Дозив нечастивог” говори : „Рат ме је бацио у паланку и остадох тамо седам година. Чине ми се тих седам година као заточење. [...] Никакав однос не одговара уобичајеном изразу кулук, колико друштвене обавезе у паланци.”

1917: као сведок Топличког устанка пише, а касније и објављује, Утиске из буне у Топлици. Њени непрестани покушаји да помогне српским породицама, довели су је у више наврата у сукоб са бугарским властима, па чак и до затвора и осуде на смрт. Залагањем бугарског песника Вазова, Даница Марковић је помилована, али није успела да побегне из Прокупља, где је остала све до краја окупације. Исте године, умире јој син Слободан.

1926: развод од Момчила Татића оставио ју је у тешкој немаштини. У размаку од неколико година умиру јој две кћери – Милица и Љубица. Мукотрпан живот у Београду.

1932: исцрпљена болешћу и сиромаштвом, Даница Марковић умире 9. јула на клиници доктора Антића у Београду.

Место рођењаЧачак
Место боравкаСрбија
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Матерњи језиксрпски
Брачни статусРазведена
Број деце6
Имена децеСлободан, Милица, Љубица, Марица, Анђелија, Предраг
Пол децеM (2) F (4)
Образовањепохађала школу

Професионална ситуација

1900: У часопису Звезда објављује своју прву песму, „Последње жеље”, написану са 18 година, под псеудонимом Звезданка.

1902: у часопису Покрет Симе Пандуровића,објављује две песме („Знаш у оне златне дане”, „Једина утеха”) и прву приповетку („Крст”).

1903: „Пролетња елегија” и „Завист” излазе у Босанској вили.

1904: објављује збирку од 25 песама под насловом Тренуци, штампа је о сопственом трошку. Збирка наилази на повољну оцену критике, пре свега Јована Скерлића: „Искреност, ретка и смела искреност, искреност коју ни људи увек немају, главна је одлика ових песама. Треба имати храбрости па рећи своју мисао, не правити се ни гори ни бољи него што је, певати само оно што се истински осетило и од чега је душа затрептала...То су одиста тренуци једног узнемиреног и невеселог живота.”

1905:  у антологији српског и хрватског песништва Јосипа Миланковића, Наша пјесма,  излази јој песма „У сутон”.

14. јануар 1910: одликована Орденом Светог Саве V реда за књижевни рад.

1911: појављује се Антологија новије српске лирике Богдана Поповића, у којој је Даница Марковић, као једина жена, заступљена са три песме – „Gallium verum”, „На бунару”, „Априлска елегија”.

1928: Српска књижевна задруга штампа јој збирку Тренуци и расположења (112 песама). Збирка излази са предговором Велимира Живојиновића.

1929: Добила награду из Фонда Љубомира М. Михајловића, што је чини првом женом међу књижевницима коју је наградила Српска краљевска академија. Политика јој објављује две песме („Време” и „За маштом”), једанаест приповедака („Без ичег свог”, „Болећив човек”, „Дипломатски подвиг Мате Хаџи-Матића”, „Епидемија”, „За славу Пољске”, „Заборављени пакет”, „Завладичење архимандрита Серафима”, „Кћери Префектове”, „Ратна епизода – година 1914”, „У царскоме Бечу”, „Хајдучка крв”) и Утиске из буне у Топлици у пет наставака.

1930: о сопственом трошку штампа нову верзију збирке Тренуци и расположења, у којој изоставља 26 песама из претходног издања, а додаје две нове.  

Биографија састављена на основу био-библиографије Милице Баковић („Крст српске орхидеје“, у: Тренуци Данице Марковић, Слободанка Пековић (ур.), Институт за књижевност и уметност и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Београд и Чачак 2007, стр. 209–294.) и хронологије Марије Орбовић („Хронологија“, у: Купачица и змија, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак 2003, стр. 299–306.)

хронологију живота и рада урадила: Дуња Душанић (јул 2012)

Професијапесникиња и учитељица/наставница/гувернанта
Језици на којима је писаласрпски
Финансијски аспектистипендија/издржавање/пензија и плата

Радови

Монографије

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе

    © 2024 База Књиженство