Навигација

Maрија Мага Магазиновић

СупругGerhard Gesemann
Датум рођења 14. октобар 1882.
Датум смрти1968.
Везе

Лична ситуација

1882. Рођена 14. октобра у Ужицу у породици Ристе Магазиновића.

1896. Са породицом се преселила у Београд. Отац ради у кројачници Народног позоришта.

1909. Упознаје Герхарда Геземана.

1912-1913. Болничарка је у балканским ратовима.

1914. У априлу јој  умире мајка, а 11. маја се у Саборној цркви удаје за Герхарда  Геземана, који добија место професора у Првој мушкој гимназији и лектора Универзитета у Београду. Мага Магазиновић као редовна наставница предаје у Првој женској реалној гимназији. Аустроугарска објављује рат Србији.

1915. Са мужем напушта Београд. У Крагујевцу се рађа њихов син Харолд-Рајко. Ради као добровољна болничарка у Крагујевцу и Врању, а Геземан са српском војском прелази преко Албаније. У рату губи оба брата.

1916. Син Харалд–Рајко умире у Београду. Одлази у Швајцарску да посети мужа који је тамо на лечењу. У Швајцарској се крајем године растаје од Геземана.

1917. У Луцерну се 28. августа рађа њена и Геземанова ћерка Рајна.

1918. Враћа се са ћерком у Београд.

1923. Разводи се од Геземана.

1941. Одлази у пензију.

1968. Умире 8. фебруара у Београду.

Место рођењаУжице
Место боравкаНемачка, Србија и Швајцарска
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Матерњи језиксрпски
Брачни статусРазведена
Број деце2
Имена децеХаролд-Рајко, Рајна
Пол децеM (1) F (1)
Образовањеуниверзитетско образовање

Професионална ситуација

1888. Основну школу похађа у родном месту.

1892-1896. Похађа реалну гимназију у Ужицу.

1896-1898. Похађа Вишу женску школу у Београду.

1898-1902. Као ванредна студенткиња студира на Одсеку за филозофију на Филозофском факултету (Велика школа у Београду). Слуша  хемију и физику, као и  немачки, руски, латински, српски, филологију, теорију књижевности и филозофију.

1902-1904. Са колегиницама се изборила да студенткиње могу редовно похађати филозофију, те студира као редован студент Филозофског факултета. Припада Студентском југословенском националном покрету.

1902-1909. Глуми у Београдском радничком друштву (касније Радничка уметничка група „Абрашевић”).

1903. Са студентском групом гостује у Софији.

1903. Оснива Клуб студенткиња, који преводи социјалисткиње Елен Клеј (Ellen Key, 1849-1926, шведска књижевница, која је написала тада чувени педагошко-социјално дело Столеће детета, по чијем схватању је 18. век био век жене, 19. век век мушкарца, а 20. је век детета),  Лили Браун (Lily Braun, 1865-1916, немачка феминисткиња, тежила је да успостави систем морала који би заменио традиционалне религије. Била је чланица Социјалдемократске партије Немачке и залагала се за економску слободу жена и одбацивање легалног брака), Клару Цеткин (Clara Zetkin, 1857-1933, немачка марксистичка теоретичарка, активисткиња и боркиња за људска права, била је чланица Социjалдемократске партије Немачке, Независне социјалдемократске партије Немачке, Комунистичке партије Немачке). Проучавају Џона Стјуарта Мила (John Stuart Mill, 1806-1873, британски филозоф, емпириста, заговарао либерални поглед на човека и друштво, залагао се за једнакост међу половима, обавезно образовање и контролу рађања). По речима Маге Магазиновић, превод шведске  научнице Елен Кеј, која је писала о слободној љубави, нису успеле пласирати, јер је за ондашње схватање људских односа било веома смело. У том периоду у Београд долазе тадашње најистакнутије боркиње за женска права: немачка феминисткиња Кете Ширмахер (Käthe Schirmacher, 1865-1930), данска књижевница Карин Мухаелис, поборница женских права, па и једна енглеска сифражеткиња.

1903-1904. Преводи за Народно позориште дела Максима Горког На дну, Малограђани и Деца сунца, једночинку Ко је крив Хенрика Сјенкијевича (Henrych Sienciewicz) и Розу Бернд Герхарта Хауптмана (Gerhard Hauptmann). За „Абрашевић” преводи једночинку Жена с предрасудама Хајнриха Фридриха (Heinrich Friedrich).

1904. Дипломирала на Филозофском факултету. Писмени испит из филозофије и педагогије полаже код чувеног професора Бране Петронијевића.

1905. Ради као практиканткиња у Народној библиотеци. Постаје сарадница Политике и Позoришног листа.

1905-1906. У Политици пише у редовној рубрици „Женски свет”, уређује и фељтон.

1906. Почиње да ради као класна учитељица у Вишој женској школи. Предаје немачки језик, филозофске пропедеутике и педагогије. Од отварања Прве женске реалне гимназије предаје психологију, логику, немачки и српски језик са прекидима пуних четрдесет година.

1907. Чувена канадска плесачица слободног плеса Мод Алан  (Maud Allan, 1883-1956) гостује у Београду. Мага Магазиновић је фасцинирана њеним плесом.

1908. Полаже професорски испит са тезом „О инстинкту”.

1909. Полази за Минхен 5. јула. У Оберсдорфу се саветује са Јоцом Савићем (1847-1915), глумцем, редитељем и позоришним теоретичарем, који је играо на позорницама Беча и Минхена. У Минхену упознаје Рудолфа Штајнера (Rudolf Steiner, 1861-1925), филозофа и мистика, утемељивача антропозофије, познатог и по значајном  духовном плесном систему еуритмија. У Берлину се уписује у школу Макса Рајхарта (Max Reinhardt, 1873-1943), позоришног редитеља и глумца, који је реформисао позориште 20. века. Похађа курс балета и калистеније код Шарлоте Шнитер (Charlotte Schnitter), управнице берлинске Опере. Присуствује часовима слободног плеса у школи Изадоре Данкан (Isadora Duncan), коју у том тренутку води њена сестра Елизабета Данкан (Elizabeth Duncan, 1874-1948).

1910. У Београду са Зором Прицом отвара Школу за рецитацију, естетичку гимнастику и стране језике.

1911. Први матине Школе за рецитацију, естетичку гимнастику и стране језике организован 14. априла. Поново одлази у Немачку, где похађа  летњи семестар код Минете Вегман (Minetta Wegmann) по методи Жака Далкроза (Émile Jacques-Dalcroze, 1865-1950), који је развио систем учења музике кроз ритам тела, утичући на настанак плесног модернизма. Вративши се у Београд, Мага Магазиновић мења назив школе у Школу за ритмику и пластику.

1912. За Политику пише чланке о телесној култури по методама Жак-Далкроза. Током лета борави у Хелерау, у школи Жака Далкроза.

1917. За српску владу на Крфу проучава организацију швајцарских средњих школа. У Цириху се упознаје са радом Школе уметничког плеса Рудолфа фон Лабана (Rudolf von Laban, 1880-1940), кореографа, професора и теоретичара плеса, оснивача плесног експресионизма. У Цириху присуствује предавањима Лењина и Плеханова.

1919. Почиње да ради у приватној женској гимназији „Дом ученица средњих школа”, где предаје ритмику уместо дотадашње гимнастике. Поново отвара Школу за ритмику и пластику. Одржава низ добротворних концерата.

1920. Указом Њ. В. Краља Петра I, унапређена је у професора Прве женске реалне гимназије.

1922. Борави у Минхену на летњем курсу код критичара Жак-Делкрозове методе др Рудолфа Боде (Rudolf Bode, 1881-1970), чије се име везује за настанак  ритмичке гимнастике, који је веровао да људи користе плес да би се изразили (изражајна гимнастика) као  и да треба да вежбају различите делове тела. Код Карла Лахузна студира принципе кореографије сценског и подијумског плеса новог смера.

1923. У Минхену похађа летње курсеве ритмике, пластике и савремене уметности телесне култре код Рудолфа фон Лабана, Рудолфа Бодеа и др Бес Мензендик (Bess M. Mensendieck, 1864-1957), Американкe која је установила парамедицински систем коректне телесне механике, коректне мишићне функције, коректне позе засноване на фундаменталном истраживању звука.

1924. Установљава Семинар за учитеље ритмике и пластике, уз одобрење Министарства просвете.

1924. Рудолф Лабан гостује у Загребу и Београду. Приликом гостовања у Београду присуствовао је раду Школе за ритмику и гимнастику Маге Магазиновић и одао јој признање за  рад.

1925. Кореографише први једночини балет Светковина Бахуса и Флоре.

1926.  Први пут се 18. маја изводи Јелисавка, мајка Обилића, пасторала инспирисана народном поезијом и игром.

1927. Прво извођење дела Молитва Косовке девојке и Смрт мајке Југовића  14. фебруара. За чланове „Сокола” у Сплиту у јулу и августу држи шестонедељни курс ритмике и пластике.

1929. Борави на летњем курсу код Рудолфа фон Лабана у Лауенштајну, где кореографише и режира Врзино коло.

1930. У Минхену присуствује Конгресу уметничког плеса и у Бајројту похађа летњи курс код Рудолфа фон Лабана.

1932. Излазе њене књиге Телесна култура као васпитање и уметност и Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета: примењена телесна култура.

1934. У Бечу  присуствује Конгресу уметничког плеса.

1935. Школа за ритмику и пластику прославља 25 година рада, након чега престаје да постоји.

1936. Оснива „Студентску фолклорну групу” и са њом гостује у Цариграду и у Берлину на церемонији отварања Олимпијских игара.

1937.  Гостовање у Ници и Цариграду.

1938. Гостовање у Ници и Хамбургу.

1939. Гостовање у Хамбургу, Магденбургу, Кведлинбургу, Бернбургу, Десау, Стендалу и Брансденбургу. Снима колор филм из репреторара Косидба.  Њу Рос снима на Калемегдану у Београду  колор пропагандни филм за гостовање у Америци.

1941. Одлази у пензију.

1942. У Просветном  гласнику, јануар-фебруар, објављује текст „Размишљање о будућој женској школи”,  у којем износи ксенофобичне и расистичке ставове у складу са концептом аријевства.

1945-1946. Води фолклорну групу у „Абрашевићу”.

1948-1955. У балетској школи предаје ритмику, фолклор, историју игре и историјске плесове.

1951. Излази књига Историја игре. Пише сећања Мој живот (објављена у целини 2000) и Уџбеник из ритмике (који није објављен).

Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Дубравка Ђурић
Најважнији извори за хронологију живота и рада:
Татјана Корићанац, Марија Мага Магазиновић, Музеј Града Београда, Београд, 2000.
Мој живот – приредила Јелена Шантић, Clio, Београд, 2000.

Професијапреводитељка, филозофкиња, друштвено-културна активисткиња, болничарка, aуторка текстова за часописе, учитељица/наставница/гувернанта и глумица
Језици на којима је писаласрпски
Финансијски аспектистипендија/издржавање/пензија
Чланстваредакцијских одбора

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти

Читала је

* Наведене су само ауторке из базе