Marija Maga Magazinović

1888. Osnovnu školu pohađa u rodnom mestu.

1892-1896. Pohađa realnu gimnaziju u Užicu.

1896-1898. Pohađa Višu žensku školu u Beogradu.

1898-1902. Kao vanredna studentkinja studira na Odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu (Velika škola u Beogradu). Sluša  hemiju i fiziku, kao i  nemački, ruski, latinski, srpski, filologiju, teoriju književnosti i filozofiju.

1902-1904. Sa koleginicama se izborila da studentkinje mogu redovno pohađati filozofiju, te studira kao redovan student Filozofskog fakulteta. Pripada Studentskom jugoslovenskom nacionalnom pokretu.

1902-1909. Glumi u Beogradskom radničkom društvu (kasnije Radnička umetnička grupa „Abrašević”).

1903. Sa studentskom grupom gostuje u Sofiji.

1903. Osniva Klub studentkinja, koji prevodi socijalistkinje Elen Klej (Ellen Key, 1849-1926, švedska književnica, koja je napisala tada čuveni pedagoško-socijalno delo Stoleće deteta, po čijem shvatanju je 18. vek bio vek žene, 19. vek vek muškarca, a 20. je vek deteta),  Lili Braun (Lily Braun, 1865-1916, nemačka feministkinja, težila je da uspostavi sistem morala koji bi zamenio tradicionalne religije. Bila je članica Socijaldemokratske partije Nemačke i zalagala se za ekonomsku slobodu žena i odbacivanje legalnog braka), Klaru Cetkin (Clara Zetkin, 1857-1933, nemačka marksistička teoretičarka, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, bila je članica Socijaldemokratske partije Nemačke, Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke, Komunističke partije Nemačke). Proučavaju Džona Stjuarta Mila (John Stuart Mill, 1806-1873, britanski filozof, empirista, zagovarao liberalni pogled na čoveka i društvo, zalagao se za jednakost među polovima, obavezno obrazovanje i kontrolu rađanja). Po rečima Mage Magazinović, prevod švedske  naučnice Elen Kej, koja je pisala o slobodnoj ljubavi, nisu uspele plasirati, jer je za ondašnje shvatanje ljudskih odnosa bilo veoma smelo. U tom periodu u Beograd dolaze tadašnje najistaknutije borkinje za ženska prava: nemačka feministkinja Kete Širmaher (Käthe Schirmacher, 1865-1930), danska književnica Karin Muhaelis, pobornica ženskih prava, pa i jedna engleska sifražetkinja.

1903-1904. Prevodi za Narodno pozorište dela Maksima Gorkog Na dnu, Malograđani i Deca sunca, jednočinku Ko je kriv Henrika Sjenkijeviča (Henrych Sienciewicz) i Rozu Bernd Gerharta Hauptmana (Gerhard Hauptmann). Za „Abrašević” prevodi jednočinku Žena s predrasudama Hajnriha Fridriha (Heinrich Friedrich).

1904. Diplomirala na Filozofskom fakultetu. Pismeni ispit iz filozofije i pedagogije polaže kod čuvenog profesora Brane Petronijevića.

1905. Radi kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci. Postaje saradnica Politike i Pozorišnog lista.

1905-1906. U Politici piše u redovnoj rubrici „Ženski svet”, uređuje i feljton.

1906. Počinje da radi kao klasna učiteljica u Višoj ženskoj školi. Predaje nemački jezik, filozofske propedeutike i pedagogije. Od otvaranja Prve ženske realne gimnazije predaje psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik sa prekidima punih četrdeset godina.

1907. Čuvena kanadska plesačica slobodnog plesa Mod Alan  (Maud Allan, 1883-1956) gostuje u Beogradu. Maga Magazinović je fascinirana njenim plesom.

1908. Polaže profesorski ispit sa tezom „O instinktu”.

1909. Polazi za Minhen 5. jula. U Obersdorfu se savetuje sa Jocom Savićem (1847-1915), glumcem, rediteljem i pozorišnim teoretičarem, koji je igrao na pozornicama Beča i Minhena. U Minhenu upoznaje Rudolfa Štajnera (Rudolf Steiner, 1861-1925), filozofa i mistika, utemeljivača antropozofije, poznatog i po značajnom  duhovnom plesnom sistemu euritmija. U Berlinu se upisuje u školu Maksa Rajharta (Max Reinhardt, 1873-1943), pozorišnog reditelja i glumca, koji je reformisao pozorište 20. veka. Pohađa kurs baleta i kalistenije kod Šarlote Šniter (Charlotte Schnitter), upravnice berlinske Opere. Prisustvuje časovima slobodnog plesa u školi Izadore Dankan (Isadora Duncan), koju u tom trenutku vodi njena sestra Elizabeta Dankan (Elizabeth Duncan, 1874-1948).

1910. U Beogradu sa Zorom Pricom otvara Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike.

1911. Prvi matine Škole za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike organizovan 14. aprila. Ponovo odlazi u Nemačku, gde pohađa  letnji semestar kod Minete Vegman (Minetta Wegmann) po metodi Žaka Dalkroza (Émile Jacques-Dalcroze, 1865-1950), koji je razvio sistem učenja muzike kroz ritam tela, utičući na nastanak plesnog modernizma. Vrativši se u Beograd, Maga Magazinović menja naziv škole u Školu za ritmiku i plastiku.

1912. Za Politiku piše članke o telesnoj kulturi po metodama Žak-Dalkroza. Tokom leta boravi u Helerau, u školi Žaka Dalkroza.

1917. Za srpsku vladu na Krfu proučava organizaciju švajcarskih srednjih škola. U Cirihu se upoznaje sa radom Škole umetničkog plesa Rudolfa fon Labana (Rudolf von Laban, 1880-1940), koreografa, profesora i teoretičara plesa, osnivača plesnog ekspresionizma. U Cirihu prisustvuje predavanjima Lenjina i Plehanova.

1919. Počinje da radi u privatnoj ženskoj gimnaziji „Dom učenica srednjih škola”, gde predaje ritmiku umesto dotadašnje gimnastike. Ponovo otvara Školu za ritmiku i plastiku. Održava niz dobrotvornih koncerata.

1920. Ukazom Nj. V. Kralja Petra I, unapređena je u profesora Prve ženske realne gimnazije.

1922. Boravi u Minhenu na letnjem kursu kod kritičara Žak-Delkrozove metode dr Rudolfa Bode (Rudolf Bode, 1881-1970), čije se ime vezuje za nastanak  ritmičke gimnastike, koji je verovao da ljudi koriste ples da bi se izrazili (izražajna gimnastika) kao  i da treba da vežbaju različite delove tela. Kod Karla Lahuzna studira principe koreografije scenskog i podijumskog plesa novog smera.

1923. U Minhenu pohađa letnje kurseve ritmike, plastike i savremene umetnosti telesne kultre kod Rudolfa fon Labana, Rudolfa Bodea i dr Bes Menzendik (Bess M. Mensendieck, 1864-1957), Amerikanke koja je ustanovila paramedicinski sistem korektne telesne mehanike, korektne mišićne funkcije, korektne poze zasnovane na fundamentalnom istraživanju zvuka.

1924. Ustanovljava Seminar za učitelje ritmike i plastike, uz odobrenje Ministarstva prosvete.

1924. Rudolf Laban gostuje u Zagrebu i Beogradu. Prilikom gostovanja u Beogradu prisustvovao je radu Škole za ritmiku i gimnastiku Mage Magazinović i odao joj priznanje za  rad.

1925. Koreografiše prvi jednočini balet Svetkovina Bahusa i Flore.

1926.  Prvi put se 18. maja izvodi Jelisavka, majka Obilića, pastorala inspirisana narodnom poezijom i igrom.

1927. Prvo izvođenje dela Molitva Kosovke devojke i Smrt majke Jugovića  14. februara. Za članove „Sokola” u Splitu u julu i avgustu drži šestonedeljni kurs ritmike i plastike.

1929. Boravi na letnjem kursu kod Rudolfa fon Labana u Lauenštajnu, gde koreografiše i režira Vrzino kolo.

1930. U Minhenu prisustvuje Kongresu umetničkog plesa i u Bajrojtu pohađa letnji kurs kod Rudolfa fon Labana.

1932. Izlaze njene knjige Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost i Vežbe i studije iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta: primenjena telesna kultura.

1934. U Beču  prisustvuje Kongresu umetničkog plesa.

1935. Škola za ritmiku i plastiku proslavlja 25 godina rada, nakon čega prestaje da postoji.

1936. Osniva „Studentsku folklornu grupu” i sa njom gostuje u Carigradu i u Berlinu na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara.

1937.  Gostovanje u Nici i Carigradu.

1938. Gostovanje u Nici i Hamburgu.

1939. Gostovanje u Hamburgu, Magdenburgu, Kvedlinburgu, Bernburgu, Desau, Stendalu i Bransdenburgu. Snima kolor film iz repretorara Kosidba.  Nju Ros snima na Kalemegdanu u Beogradu  kolor propagandni film za gostovanje u Americi.

1941. Odlazi u penziju.

1942. U Prosvetnom  glasniku, januar-februar, objavljuje tekst „Razmišljanje o budućoj ženskoj školi”,  u kojem iznosi ksenofobične i rasističke stavove u skladu sa konceptom arijevstva.

1945-1946. Vodi folklornu grupu u „Abraševiću”.

1948-1955. U baletskoj školi predaje ritmiku, folklor, istoriju igre i istorijske plesove.

1951. Izlazi knjiga Istorija igre. Piše sećanja Moj život (objavljena u celini 2000) i Udžbenik iz ritmike (koji nije objavljen).

Hronologiju i bibliografiju napravila i autorku uredila: Dubravka Đurić
Najvažniji izvori za hronologiju života i rada:
Tatjana Korićanac, Marija Maga Magazinović, Muzej Grada Beograda, Beograd, 2000.
Moj život – priredila Jelena Šantić, Clio, Beograd, 2000.