Станка Глишић
1859–1942.Датум рођења | 14. јануар 1859. |
---|---|
Датум смрти | 1942. |
Везе |
Лична ситуација
Рођена је 14. јануара 1859. године у Грацу код Рељева, надомак Ваљева. Брат јој је био Милован Глишић, наш познати писац. Четири године после очеве смрти, 1869, са мајком Јевросимом преселила се у Ваљево, пошто су изгубили имање на ком су живеле. Њена браћа, Милован и Миливоје, у то време били су на школовању у Београду. У први разред пошла је са десет година. Немаштина у којој је живела ограничавала је њено школовање. Мајка није имала новца да јој купује књиге. После мајчине смрти из Ваљева прешла је у Београд на позив брата Милована са којим је имала изузетно близак однос. Примљена је у Вишу женску школу иако је имала само три разреда основне школе, те је морала да полаже проширени пријемни испит. Није се удавала и није имала потомке. Умрла је 1942. године.
Место рођења | Грац, Ваљево |
---|---|
Место боравка | Србија |
Матерњи језик | српски |
Брачни статус | неудата |
Образовање | похађала школу |
Професионална ситуација
Станка Глишић је радила као учитељица у Ваљеву од 1878. до 1883. године. Првог августа 1878. године постављена је привремену учитељицу и додељен јој је први разред у ваљевској женској основној школи. Године 1883. била је премештена у Београд у први и други разред Вежбаонице Више женске школе. На инсистирање тадашње управитељке Више женске школе, Катарине Миловук, положила је учитељски испит и тако постала класна учитељица. У периоду од 1893. до 1924. године, ако се изузму ратне године, предавала је српски језик. Говорила је француски, руски и италијански. Узимала је часове и немачког језика. Била је изврстан познавалац руске и француске књижевности. Поред рада у просвети, бавила се превођењем. На преводима се није потписивала нити је добијала хонорар за њих. Преводила је Тургењева, Гогоља, Толстоја, Чехова, Потапенка, Короленка. Преводила је и дечју књижевност. Пензионисана је 1924. године. У марту наредне године уручен јој је орден Светог Саве трећег степена као признање за њен дугогодишњи рад.
Kоришћени извори:
- Магазиновићева, Мага. „Учитељице: Станка Глишић“. Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, 1913. (Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг), стр. 73.
- Глишић, Станка. Моје успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 1933.
Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић
Професија | учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка |
---|---|
Језици на којима је писала | српски |
Радови
Монографије
- Моје успомене 1933.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Учитељице: Станка Глишић (1913)
- Прослава четрдесетогодишњег просветног рада г-ђице Станке Глишић (1925)
- Књижевни рад г-ђице Станке Глишић (1925)
- Један догађај (1925)
- Говор председ. Удружења наставница средњих и стручних школа, професора Катарине Јовичић (1925)
- Поздравни говор (1925)
- Наше најстарије културне раднице (1925)
- Нове књиге женских аутора (1933)
- Наша жена у књижевном стварању (1941)