Смиља Ђаковић

Смиља Ђаковић забележена је као власница часописа Мисао. Помагала је многе писце, међу којима су Стеван Јаковљевић и Милан Јањушевић, а Тину Ујевићу дала је посао у редакцији часописа.

Написала је неколико прича, од којих су три објављене, „Послератни путници”, „Ујак Аксентије” и „Безвлашће”. Ове њене приче обликоване су искуством рата и објављене под псеудонимом Јованка Петровић. Јелена Скерлић Ћоровић бележи да је неколико њених песама објављено под њеним правим именом у једном дечјем листу, а да је такође написала и један социјални роман. Исидора Секулић написала је есеј о њој, „Забележити име Смиље Ђаковић”, а Јелена Скерлић Ћоровић је спомиње у својој књизи Живот међу људима, мемоарски записи. 

Коришћен извор:

Хаџић, Зорица. (2014). Белешка о заборављеној Смиљи Ђаковић и њеним причама. Прича. Часопис за причу и приче о причама. Београд, септембар-децембар 2014. година VIII, број 28-29, стр. 231-238