Navigacija

Isidora Sekulić

Suprug Emil Stremnicki
Datum rođenja 16. februar 1877.
Datum smrti 5. april 1958.
Časopisi
Veze

Personal Situation Sr Lat

Rođena je u Vojvodini kao državljanka Austro-Ugarske. Studirala je u Budimpešti. Diplomirala je na Grupi za matematiku i prirodne nauke. Radila je kao učiteljica i nastavniica matematike u Pančevu, Šapcu, Skoplju, Beogradu. Zbog bolesti (tuberkuloza) često je poboljevala i odsustvovala sa posla. 1910. dobija srpsko državljanstvo. Dosta je putovala: Norveška, Švedska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija. Bila je udata za lekara poljskog porekla Emila Stremnickog koji je ubrzo umro (1914). Nakon njegove smrti nije se udavala. Nije imala dece. Govorila je i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog. Takođe je prevodila sa norveškog i švedskog. Doktorirala je u Nemačkoj. Bila je članica raznih ženskih organizacija i njihova predstavnica na mnogim skupovima, a na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kristijaniji (1920) izabrana je za sekretara glavnog odbora. Bila je jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola. Posle Drugog svetskog rata bila je članica glavnog odbora AFŽ-a. Družila se sa najviđenijim intelektualcima svoga vremena i bila rado primana u razna društva. Bila su čuvena okupljanja u njenoj kući jednom nedeljno gde se govorilo o književnosti, muzici, pozorištu, slikarstvu...

Mesto rođenja Mošorin, Vojvodina
Mesto smrti Beograd
Nacionalnost srpska
Bračni status udovica
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

Professional Situation Sr Lat

Pisala je prozu, pripovetke, romane, književnu kritiku, eseje, putopise, rasprave, beleške. Bavila se prevođenjem. Prvi rad „Šta su Srbinu gusle?” objavila je u Školskom listu (1893). Bila je prva žena u Srbiji koja je izabrana za dopisnu članicu Srpske kraljevske akademije nauka  (1939) i članicu Srpske akademije nauka i umetnosti (1950), počasni predsednik srpskog PEN-a (1931), potpredsednica Udruženja književnika Jugoslavije, predsednica Udruženja književnika Srbije. Svoje radove objavljivala je u mnogim časopisima: Branik, Srpski književni glasnik, Brankovo kolo, Delo, Savremenik (Zagreb), Naša književnost, Letopis matice srpske, Nova Evropa, Domaćica, Ženski pokret, Misao... Prikazana je TV drama o njenom životu, a Uglješa  Šajtinac je dramatizovao njen roman Đakoni bogorodičine crkve. Svake godine održava se naučni skup i izdaje se zbornik radova Isidorijana. Takođe, ustanovljena je i književna nagrada Isidora Sekulić

Autorku uredile, hronologiju i bibliografiju napravile: Slobodanka Peković i Magdalena Koh

Profesija prevoditeljka, književna kritičarka, autorka tekstova za časopise, autorka putopisa, autorka proze/romana i učiteljica/nastavnica/guvernanta
Članstva akademija

Radovi

Monografije

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti