Milica Tomić

Školovala se u Novom Sadu, Pešti i Beču. Znala je četiri strana jezika: mađarski, nemački, francuski i engleski. Spremala se za studije medicine na jednom fakultetu u Švajcarskoj. Međutim, hapšenje njenog oca predstavljalo je velik potres za porodicu. Milica je preuzela deo njegovih obaveza, te zbog toga nije otišla na studije medicine.

Prve književne radove objavila je u nemačkom zabavnom listu Gartenlaube.

Na njen život presudno su uticale dve ličnosti: otac, dr Svetozar Miletić, vođa Srpske narodne slobodoumne stranke, pokretač i urednik lista „Zastava“, važnog lista Srba u Ugarskoj; i muž, Jaša Tomić, srpski publicista, političar i pisac.

Uz oca se još u najranijoj mladosti upoznala sa političkom situacijom i problemima Srba u Ugarskoj. Čini se da je Svetozar Miletić imao velika očekivanja od svoje ćerke, te je ostalo zabeleženo i to da je oblačio kao dečaka i zvao imenom Miloš. Sa ocem je putovala i upoznala najveći broj njegovih saradnika. Kada je Miletić drugi put uhapšen i zatvoren (1876-1879), Milica je preuzela neke njegove dužnosti, između ostalih i uređivanje lista Zastava. U ovom listu je sa nepunih dvadeset godina počela da objavljuje prve političke tekstove.

Po izlasku iz zatvora Svetozar Miletić se razboleo, a vremenom su i saradnici počeli da ga napuštaju. Milici Tomić je bio potreban novi urednik, te je 2. januara 1885. godine radikalski političar Jaša Tomić preuzeo list „Zastava“.

S obzirom na to da se Jaša oženio Milicom iste godine kada je preuzeo časopis Zastava, njihov brak se različito tumačio, te se često moglo čuti da je u pitanju brak iz računa. Međutim, dugotrajan brak, kao i predan zajednički rad supružnika na brojnim političkim i kulturnim problemima, dovoljan su razlog da se tvrdi suprotno.

Za ovaj brak vezuje se i jedan (zapravo politički) skandal čiji su akteri bili Miša Dimitrijević, vlasnik i izdavač Branika, glasila Liberalne stranke i Jaša Tomić, urednik Zastave, glasila Radikalne stranke. U obračunu sa političkim protivnikom Jašom Tomićem, meta napada Miše Dimitrijevića bila je i Milica. Dimitrijević je Milicu optužio zbog nekih ideja i stavova, ali je udario i na njenu čast pustivši u javnost jedno njeno devojačko ljubavno pismo. Skandal se završio ubistvom.

5. januara 1890. Tomić je na novosadskoj želesničkoj stanici nožem ubio Mišu Dimitrijevića, zbog čega je proveo šest godina u zatvoru.

Nakon udaje 1885. godine, Milica se posvetila ženskom pitanju. U tome joj je velika podrška bio upravo muž Jaša Tomić, koji je zagovarao ekonomsku, političku, kulturnu i svaku drugu ravnopravnost žena i muškaraca, i napisao brojne radove na temu prava i emancipacije žena.

Milica je posvećeno radila na organizaciji i prosvećivanju žena. Njen rad bio je dvostruk: ne samo što je objavljivala radove na temu prava, emancipacije i obrazovanja žena, već je u okviru različitih organizacija i udruženja, kroz neposredan kontakt sa ženama, radila na prosvećivanju.

1881. Angažovana je u radu „Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja”.

1886. Iz štampe izlazi esej Nekoji „prijatelji” Miletićevi u obranu.

1886. Iz štampe izlazi članak Izvrtanje nije – svetlost: (odgovor g. M. Dimitrijeviću).

1905. Milica igra ključnu ulogu u osnivanju „Posela Srpkinja”.

1910. Od „Posela Srpkinja” nastaje Srpska ženska čitaonica „Posestrima”. Milica je osniva.

Ženska čitaonica „Posestrima” trebalo je da predstavlja prostor u kojem bi se okupljale Novosađanke radi obrazovanja i društveno korisnog rada. Članice ove čitaonice uspele su da osnuju biblioteku, kao i da omoguće časove onim članicama koje nisu znale da pišu i čitaju. Danica Tomić je bila prva učiteljica, a Ljubica Jerković prva predsednica „Posestrime” (Žena, 3, 1911: 138).

Članice „Posestrime” organizovale su u zimskom periodu Ženska sela u selima oko Novog Sada. Ta Ženska sela sastojala su se iz različitih programa, između ostalog i od predavanja, čitanja, pevanja... Na osnovu toga se vidi da je Milica Tomić, kao i neke njene saradnice, smatrala da je obrazovanje žena sa sela izuzetno značajno i da treba da bude cilj i svrha ženskih organizacija. Time je Milica Tomić ukazala na potrebu za solidarnošću između žena koje su pripadale različitim slojevima srpskog društva u Vojvodini.

Srpska ženska čitaonica „Posestrima” imala je i svoje Dobrotvorno društvo, odnosno fond koji su osnovale i novčano održavale sve članice. Iz tog fonda se pružala pomoć bolesnima i siromašnima.

1914. Ženska čitaonica „Posestrima” prestala je sa radom. Ugarska vlada je ukinula ovo društvo.

1918. „Posestrima” je obnovila svoj rad. Već sledeće godine imala je oko 300 članica. Ovo udruženje bilo je u sastavu Narodnog ženskog saveza Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1911. Milica je pokrenula i uređivala ženski časopis Žena i istoimeni kalendar. Časopis je izlazio redovno, jednom mesečno od 1911. do 1921. godine, sa prekidom za vreme ratnih godina 1915, 1916, 1917. Pokrenut je sa namerom da se bavi „svima pitanjima, koja se odnose na život žene i na poziv njezin”.

Milica je sarađivala sa Rozikom Rozom Švimer (Rosika Schwimmer, 1877–1948), značajanom mađarskom feministkinjom i sifražetkinjom. O njihovoj saradnji svedočii prepiska objavljena u jednom broju Žene.

Sa šest drugih žena, Milica je kao poslanica učestvovala u radu Velike narodne skupštine u Novom Sadu u periodu kada su žene dobile pravo glasa za ovu skupštinu. Ubrzo po osnivanju jugoslovenske države žene su izgubile to pravo glasa.

1922. Po smrti Jaše Tomića Milica se povukla iz javnog života.

Izvori:

Božić, Sofija. „Milica Tomić: stremljenje ka modernom”. U Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka 2: Položaj žene kao merilo modernizacije. Prir. Latinka Perović. Beograd: Institut za noviju istoriju, 1998, 451-469.

Kopicl, Vera ... [i dr.], ŽENSKO pitanje: Časopis „Žena“ – Milica Tomić, prevod na engleski Anđelija i Robert Pongo, Novi Sad: Muzej grada Novog Sada, 2012.

Uredile srpske književnice. Srpkinja: njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas. Izdanje Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Iriga. Sarajevo: Štamparija Pijuković i drug., 1913.

Biobibliografske podatke prikupila i autorku uredila Ana Kolarić, decembar 2012.