Navigacija

Ljubica Ivošević Dimitrov

1880–1933.
/uploads/attachment/author/133/56_Ljubica_Ivosevic.jpg
Suprug Georgije Dimitrov
Datum rođenja 5. jul 1880.
Datum smrti 27. maj 1933.

Lična situacija

Ljubica Ivošević Dimitrov rođena je 17. jula 1880. godine u mestu Saranovo (Šumadija). Bila je najmlađe dete Milovana i Milice Ivošević. Imala je tri brata, Živojina, Živka i Nikolu, koji ju je, kada je imala šesnaest godina, poveo sa sobom u Smederevsku Palanku da bi učila krojački zanat. Zajedno sa njim bila je član „Opšteg zanatlijskog radnikog društva”, koje je osnovano 1892. Oko 1900. odlazi u Beograd kod brata Živka, i zapošljava se kao modelista u jednom modnom salonu.

Težeći za daljim usavršavanjem odlazi u Beč 1902. godine, a nekoliko meseci kasnije u Bugarsku, najpre u grad Ruse, a zatim u Sliven. Ubrzo postaje član bugarske socijal-demokratske partije.

Godine 1903, dok je vodila štrajk radnica tekstilne fabrike u kojoj je radila, upoznala je Georgija Dimitrova, partijskog funkcionera Bugarske, s kojim je tri godine kasnije stupila u brak. Od 1903. do 1923. živela je u Sofiji, gde je otvorila samostalnu radnju. Prema nekim podacima 1923, a prema drugim u julu 1925. Ljubica i Georgi odlaze u Moskvu, da bi po partijskom zadatku 1929. otišli u Berlin. Kako se Ljubičino zdravstveno stanje sve više pogoršavalo, radi lečenja se vraća u Rusiju 1931. godine.

Zbog navodne paljevine Rajhstaga, 1933. godine njenog supruga izvode pred fašistički sud; 27. maja 1933. godine izvršila je samoubistvo u Moskvi.

Mesto rođenja Saranovo, Šumadija
Mesto boravka Austrija, Bugarska, Rusija i Srbija
Mesto smrti Moskva
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status udata

Profesionalna situacija

Završila je osnovnu školu. Bila je samouka krojačica. Bila je članica i deo rukovodstva Saveza šivačkih radnika još od osnivanja 19. maja 1902. Pored krojačkog zanata, bavila se i literarnim radom. Godine 1901. postaje stalni član hora „Beogradskog radničkog društva”, a imala je i uloge u njihovim pozorišnim predstavama.

Ljubica Ivošević Dimitrov smatra se prvom srpskom proleterskom pesnikinjom. Od 9. marta 1902. godine kada je u „Radničkim novinama”objavljena njena prva pesma sa naslovom „Napred”, revolucionarno-socijalnog karaktera, pa do njene emigracije u Rusiju 1923. godine u „Radničkim novinama” objavljeno je 25 njenih pesama. U „Beogradskom periodu” nastale su i objavljene tri pesme: „Neće dugo čekati” (napisana 8. februara 1902.), „Napred” (9. februar 1902.) i „Dole veo!”. Sledeća grupa pesama objavljena je 1906. godine u časopisu Život: „Pred sudom” i „Seni E. J. Rebrića”. Između 1913. i 1914. nastaju „Prokuni majko”, „Ne vređajte rane”, „Videla sam vas”. Posle Prvog svetskog rata, 1919. u Radničkim novinama i Jednakosti objavljuje uspavanku „Nad kolevkom proletera”. Najplodnija godina njenog literarnog stvaralaštva bila je 1920. U dečjem listu Budućnost objavila je deset pesama, u listu Jednakost tri, i po jednu u Radničkim novinama i Crvenoj zastavi. Ti naslovi su: „Leptiru” (1. februar, Budućnost), „Opijaj se...” (15. jun, Jednakost), „Plebejka sam, da!” (1. jul, Budućnost), „Omladincima”, (15. jul, Crvena zastava), „Zavet muze” (17. avgust, Jednakost), „Zdravo, deco!” (avgust, Budućnost), „Beda”, (septembar, Budućnost), „Jedno pitanje” (septembar, Budućnost), „Moje mašte” (septembar, Jednakost), „Ja ljubim život” (septembar, Radničke novine), „Kad se ovaj život probudi” i „Mi smo deca rada” (obe objavljene 1. oktobra u Budućnosti), „Oh biće, biće” (1. novembar, Budućnost), „Moje želje” i „Čuj, ne čami, ustaj” (obe objavljene 1. decembra u Budućnosti). U svojim pesmama bavila se društvenim problemima svoga vremena. Njena dva prozna rada objavljena su 1920. i 1923. godine u Bugarskoj. U pitanju su dve kraće priče o životima radnika i njihovih porodica, naslovljene „Prvi sneg“ i „Lavice“. U listu „Radnik“ (br. 42, 23. decembar 1904.) objavljena su dva pisma u kojima je govorila o zbivanjima u Srbiji. Takođe je sačuvana većina pisama koja je Ljubica pisala svom suprugu. Bavila se i prevođenjem članaka sa ruskog jezika.

Ljubica Ivošević Dimitrov je učestvovala u radničkom pokretu Srbije, Austrije, Bugarske i SCSR-a. Bila je član Svesavezne komunističke partije i Saveza sovjetskih pisaca.

Izvori:

1. Enciklopedija Jugoslavije (treći tom). JLZ „Miroslav Krleža”, Zagreb, 1984.

2. Milić, Miodrag. Ljubica Ivošević-Dimitrov. Beograd. 1981.

Hronologiju i bibliografiju napravile i autorku uredile: Milica Đuričić i Jelena Josipović. 

Profesija prevoditeljka, pesnikinja, društveno-kulturna aktivistkinja i autorka proze/romana
Jezici na kojima je pisala srpski

Recepcija

Recepcija nakon njene smrti

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze