Савка Суботић

Савка Суботић је била покретач идеје за подизање српских виших девојачких школа, као и иницијаторка идеје о оснивању женских задруга са циљем да се побољша положај жена у друштву и да образовање не буде више привилегија мушкараца. Сматрала је да жена својим рођењем није предодређена искључиво за улогу мајке и домаћице, већ да има право на образовање и рад. Својим залагањем помогла је постепену еманципацију Српкиња, што је подразумевало укључивање женске деце у школе и излаз изван уског породичног круга, који је до тога доба био намењен женама. Увидела је значај буђења свести код жена о томе да треба променити тадашње строго патријархалне односе које су жену стављале у неравноправан положај у односу на мушкарце. Организовала је потписивање петиције за отварање виших девојачких школа. Требало је прво кренути од жена које су живеле у бољим економским условима, па су својим деловањем могле утицати на поменуте промене. Савка Суботић се због тога убраја међу прве феминисткиње на тлу Војводине. Једна је од првих Српкиња напредног и модерног схватања о улози жене у друштву.

1867. године – У Новом Саду основана је „Прва женска задруга”, која је помагала женама да постану учитељицe. Оснивање поменуте задруге заслуга је Савка Суботић.

1874. године – У Новом Саду и Панчеву отворене су Више женске школе захваљујући деловању Савке Суботић.

Промовисала је српске текстилне рукотворине желећи да их представи широј јавности, па је учествовала на бројним домаћим и светским изложбама. Посебно је значајна изложба одржана у Прагу 1910. године. У Бранковом колу објављивана су писма која је Савки Суботић упућивала Зорка Јанковић хвалећи њено залагање за представљање српских народних рукотворина и рада српских жена у најбољем светлу. Циљ Савке Суботић био је да се призна рад жена са села, које су биле у знатно лошијем положају у односу на оне које су живеле у градовима.

Поред прочавања рукотворина, бавила се и изучавањем обичаја, и то не само оних из војвођанске средине, иако је и она сама богата због свог вишекултурног и вишејезичког карактера. Забележила је обичаје Бугара, Грка и Срба када се роди мушко, односно женско дете.

Свој књижевни рад отпочела је у немачким часописима. Њени списи објављени су у IV, V и VI свесци Летописа Матице српске 1904. године и засебно су штампани.  

1911. године – Учествовала је на конгресу феминисткиња који је одржан у Будимпешти.

Савка Суботић је за свој рад добила бројна признања, како од српске тако и од стране јавности. Наиме, добила је признања од српског и руског двора и бројних књижевника страног порекла. Доказ за то је чињеница да је управо њој посвећена књига Српкиња у издању Добротворне задруге Српкиња из Ирига, издата у Сарајеву 1913. године.

Била је почасна чланица свих женских удружења онога доба у Србији. Била је и прва председница Кола српских сестара (1903. године почела је да обавља ову функцију), Задруге Српкиња Новосаткиња и Српског народног женског савета, основаног 1906. године.

Савка Суботић је била изузетна реторичарка, која је у својим говорима посебно истицала значај укључивања жена у школски систем и оснивања женских удружења, која би, поред хуманитарног карактера, деловала у правцу побољшања положаја жена у српском друштву. Сумњало се да јој говоре пише њен супруг Јован Суботић. Међутим, тек после његове смрти успела је да докаже да је она ауторка тих говора. Њена предавања објављивали су тадашњи листови, а предавање Жена на истоку и западу, одржано у Научном клубу у Бечу 17. (30.) новембра 1911. године, објавила је новосадска штампарија „Браник”.

Kоришћени извори:

1. Библиографија књига женских писаца у Југославији, Београд, Љубљана, Загреб: Удружење универзитетски образованих жена у Југославији, 1936.
2. Марковић, Љубица. Почеци феминизма у Србији и Војводини. Нови Сад: Штампарија Народна мисао, 1934.
3. Марковић, Љубица. Јован Суботић: Живот и рад. Нови Сад: Штампарија Јовановић и Богданов, 1935.
4. Српкиња : њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг : Добротворна задруга српкиња, 1913. (Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг)
5. Стојаковић, Гордана. Знамените жене Новог Сада. Нови Сад: Футура публикације, 2001.
6. Столић, Ана (предговор) у: Суботић, Савка. Успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 2001, стр. 19-28.
7. Суботић, Савка. Успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 2001.
8. Цветковић, Марина. „Допринос Савке Суботић проучавању традиционалне текстилне радиности”. Гласник Етнографског музеја у Београду (2006): 271-289.

 Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић