Милева Симић

Милева Симић рођена је 15. фебруара 1859. године  у Новом Саду у угледној породици: отац јој је био чувени академски сликар Павле Симић, а мајка Јелисавета, ћерка новосадског адвоката и градоначелника Григорија Јовшића. Њен отац  је, по наруџбини Марије Трандафил, шездесетих година 19. века осликао иконостас Николајевске цркве. Породица се често селила због послова које је отац погађао. Тако су се 1872/3. Симићи живели у Сомбору, где је Павле сликао иконостас сомборске цркве Св. Ђурђа. Милеви је тада било 12 година. Сазнала је за учитељску школу, и како се у њој од раног детињстава створила жеља за учењем, изразила је жељу за учитељском школом. Заузимањем профеосора и катихете Ђ. Вукићевића, са посебном дозволом Школског савета, дозвољено је да буде примљена за ученицу Српске учитељске школе у Сомбору, иако је била премлада за упис (пошто је завршила основну школу са осам година, а девојачку са дванаест). Завршила је школу са одличним успехом, а већ са петнаест година изабрана је за наставницу српске више девојачке школе у Новом Саду која се у то време отварала. У тој школи је остала да ради пуних тридесет и две године, а  једно време била је и управница школе. Милева Симић се није удавала. На формирање њеног животног става утицале су две жене: Милица Стојадиновић Српкиња, познаница њеног оца, и Дафина Нана Наташовић, Милевина тетка по мајци, у чијој кући је било стециште српске интелектуалне елите. За свој књижевни и педагошки рад Милева Симић одликована је орденом Краља Александра Краљева Дома I степена са круном; Српкиња издање Добротворне задруге Српкиња из Ирига 1913. сврстава је међу прве четири сараднице књижевних друштава тога доба и проглашава је за узорну учитељицу. Била је почасна чланица Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња. Последње године живот је провела у кући у Грчкошколској 10. Сахрањена је на Алмашком гробљу 1946. године.