Mileva Simić

Mileva Simić rođena je 15. februara 1859. godine  u Novom Sadu u uglednoj porodici: otac joj je bio čuveni akademski slikar Pavle Simić, a majka Jelisaveta, ćerka novosadskog advokata i gradonačelnika Grigorija Jovšića. Njen otac  je, po narudžbini Marije Trandafil, šezdesetih godina 19. veka oslikao ikonostas Nikolajevske crkve. Porodica se često selila zbog poslova koje je otac pogađao. Tako su se 1872/3. Simići živeli u Somboru, gde je Pavle slikao ikonostas somborske crkve Sv. Đurđa. Milevi je tada bilo 12 godina. Saznala je za učiteljsku školu, i kako se u njoj od ranog detinjstava stvorila želja za učenjem, izrazila je želju za učiteljskom školom. Zauzimanjem profeosora i katihete Đ. Vukićevića, sa posebnom dozvolom Školskog saveta, dozvoljeno je da bude primljena za učenicu Srpske učiteljske škole u Somboru, iako je bila premlada za upis (pošto je završila osnovnu školu sa osam godina, a devojačku sa dvanaest). Završila je školu sa odličnim uspehom, a već sa petnaest godina izabrana je za nastavnicu srpske više devojačke škole u Novom Sadu koja se u to vreme otvarala. U toj školi je ostala da radi punih trideset i dve godine, a  jedno vreme bila je i upravnica škole. Mileva Simić se nije udavala. Na formiranje njenog životnog stava uticale su dve žene: Milica Stojadinović Srpkinja, poznanica njenog oca, i Dafina Nana Natašović, Milevina tetka po majci, u čijoj kući je bilo stecište srpske intelektualne elite. Za svoj književni i pedagoški rad Mileva Simić odlikovana je ordenom Kralja Aleksandra Kraljeva Doma I stepena sa krunom; Srpkinja izdanje Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Iriga 1913. svrstava je među prve četiri saradnice književnih društava toga doba i proglašava je za uzornu učiteljicu. Bila je počasna članica Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja. Poslednje godine život je provela u kući u Grčkoškolskoj 10. Sahranjena je na Almaškom groblju 1946. godine.