Навигација

Краљица Наталија Обреновић

СупругМилан Обреновић
Друга именаНаталија Петровна Кешко
Датум рођења 14. мај 1859.
Датум смрти1941.
Везе

Лична ситуација

1859. - Наталија Петровна Кешко рођена је 14. маја 1859. године у Фиренци. Била је руско-молдавког порекла. Отац јој је по пореклу био из Русије, а мајка из Молдавије. Без оца је остала са шест година, а мајка јој је умрла када је Наталија навршила петнаест година. После мајчине смрти Наталија је са братом и са своје две сестре остала да живи у Русији. Завршила је девојачку школу у интернату за ћерке аристократа у Паризу.

1875. - Када је имала седамнаест година, Наталија се верила са кнезом Миланом Обреновићем. Они су се 17. октобра венчали у Београду. Наредне године рођен је престолонаследник Александар Обреновић. Други син Милана и Наталије, Сергије, умро је убрзо после рођења.

1882. - Србија је постала краљевина, те је кнегиња Наталија постала краљица.

1887 - 1889. - Због Милановог лагодног живота, одавању коцки и бројним неверствима краљ и краљица почели су се удаљавати једно од другог. Њихови карактери били су различити, као и однос према владарским обавезама. Наиме, док је краљица била одговорнија и чвршћа, краљ је неретко показивао неодговорност и опуштенији однос према власти. Такође, краљица Наталија била је наклоњена Русији, а краљ Милан ослонац је тражио на страни Аустрије. Бројне размирице довеле су до тога да је 1887. године краљ желео да краљица напусти Србију увидевши да му она може угрозити положај и политички утицај. Договор је био да краљица има право да лето проведе у Србији, али је потом морала да напусти земљу на годину дана. Године 1888, по Наталијином повратку у Србију, краљица Наталија и краљ Милан званично су се развели. Краљица се после коначног разлаза са краљем преселила у Бијариц у вилу „Сашино”. Током изгнанства само је повремено виђала сина Александра. Пошто је краљ Милан абдицирао 1889. године и напустио Србију, вратила се у земљу.

1891 - 1895. - У мају 1891. године краљица Наталија бива протерана из Србије. Када је на власт ступио краљ Александар 1893. године, одбила је да се врати у Београд. Она се тек две године касније, тј. 1895. године, вратила у Србију. У земљи је боравила само када у њој није био краљ Милан.  

1900. - Повремено се враћала у Србију како би се виђала са сином. Међутим, увидевши да се краљ Александар заљубио у њену дворску даму Драгу Машин, заоштрила је односе и са сином. Краљица Наталија оштро се противила синовљевој женидби са Драгом Машин. Но, упркос противљењу мајке, многобројних пријатеља и политичара, 1900. године краљ Александар склопио је брак са Драгом Машин.

1902/1903. - Краљица Наталија прешла је у католичанство 1902. године и није се више враћала у Србију. Свој иметак поклонила је Универзитету у Београду, а не свом сину. Године 1903. убијен је њен син краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин, а на чело Србије ступила је династија Карађорђевић.

1914 - 1918. - Током Првог светског рата краљица Наталија помагала је српском народу. По завршетку рата живела је у Паризу у једном женском манастиру. Некадашња српска краљица у Паризу живела је повучено и у оскудици, о чему је писала светска штампа.

1941. - Умрла је у Паризу у великом сиромаштву.

Место рођењаФиренца
Место смртиПариз
Националноструско-молдавска
Матерњи језикфранцуски и руски
Брачни статусРазведена
Број деце2
Имена децеАлександар, Сергије
Пол децеM (2)
Социјална класакраљевска породица

Професионална ситуација

Краљица Наталија организовала је бројне забаве на двору. Радила је на еманципацији жена у Србији. Учествовала је у стварању листа Домаћица 1879. године. Оснивачица је Женског удружења за националну домаћу радиност, а била је и покровитељка Више женске школе.

Краљица Наталија активно је учествовала у власти неретко супростављајући се своме супругу и његовим идејама, пре свега његовој наклоности ка Аустрији. Развод краља и краљице и те како је имао утицаја на политичку сцену Србије. Наиме, политичари који су подржавали краљицу Наталију и који су били њени пријатељи, били су непријатељи краља и обрнуто. Неки су јој, попут генерала Белимарковића, Милутина Гарашанина и Јована Ристића, окренули леђа после њеног званичног развода са Миланом.

Краљица је 1885. године у листу Застава објавила свој превод са руског на српски језик „Умна борба у Русији” аутора Ивана Павлова.

Коришћени извори:

Ђурић, Ђорђе, „Карактеристични српски интелектуалац између два краља и две краљице из династије Обреновић.“ Зборник Матице српске за историју (2008): 215-224.
Трговчевић, Љубинка (предговор) у: Краљица Наталија Обреновић. Моје успомене. Београд: Српска књижевна задруга, 2006, стр. 19-46.
Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Осма свеска: слова Њ-О; http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up


Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић 

Професијакултурни и образовни патрон, политичарка и преводитељка
Језици на којима је писалафранцуски и руски

Читала је

* Наведене су само ауторке из базе