Драгиња Драга Гавриловић

Највећи део свог живота Драга Гавриловић је провела у Српској Црњи радећи као учитељица. Паралелано са учитељским позивом била је посвећена писању. Својим делом Девојачки роман постала је прва жена романописац у српској књижевности. Драга је поред романа писала песме, приповетке, хумористичке и полемичке чланке. Преводила је са немачког језика. Поред немачког језика знала је и мађарски. Сарађивала је редовно са часописима Јавор, Орао, Садашњост, Невен, Стармали. Била је стална сарадница часописа Садашњост, који се штампао у Кикинди, где су прилози Драге Гавриловић били најзначајнији књижевни текстови које је тај часопис објављивао. Током живота није штампала радове у форми књиге, већ је искључиво објављивала у периодици. У својој прози бавила се темама везаним за женску еманципацију и темама из учитељског живота. Њене јунакиње су углавном младе жене, а заплети су најчешће везани за питања удаје и брака. Често је користила епистоларне форме, веома важне за књижевност коју су писале жене, а неколико својих радова је потписивала псеудонимима или објављивала непотписане.  

Рецепција дела Драге Гавриловић је врло необична. Она се не налази чак ни у оним публикацијама штампаним крајем XIX и почетком XX века, које су тежиле да прикажу женско стваралаштво. Њеног портрета нема у децембарском броју мостарске Зоре, тј. у специјалном темату који је био посвећен српским књижевницама, као ни у алманаху Српкиња из 1913. Јован Скерлић је такође не помиње у својој Историји књижевности.

Хронологија:

1878 – објављује прву песму у часопису Јавор. Песма је била пригодна, поводом смрти Ђуре Јакшића.

1884 – објављује прве приповетке. У часопису Јавор у 11 бројева објављује приповетку/роман у наставцима Из учитељског живота. У часопису Садашњост објављује приповетке „Мисли у позоришту”, „Недеља пред избор кметова на селу”, „Слика из живота”.

1885 – 1887 – редовно објављује приповетке у часопису Садашњост, као и хумореске у часопису Стармали.

1889 – Ова година се може сматрати годином врхунца књижевног стваралаштва Драге Гавриловић. Објављује у наставцима Девојачки роман у часопису Јавор у бројевима 17–34. Претходно је уредништво листа Садашњност одбило овај рукопис са образложењем да је преобиман. Ове године Драга Гавриловић објављује и приповетку Орангутан са поднасловом „прича из свакодневног живота” у часопису Садашњост, као и Последњи чланак, прича из американског живота и Сан у часопису Јавор. У часопису Јавор поред Драге Гавриловић крајем 80-их и почетком 90-их година XIX века објављују Милева Симић, Илија Вукићевић, Симо Матавуљ, М. Поповић Шапчанин, Лазар Комарчић, Радоје Домановић, Јанко Веселиновић, Андра Гавриловић, Светозар Ђоровић и многи други. 

1890 – 1898 – Драга Гавриловић редовно сарађује са часописом Садашњост у коме објављује приповетке и полемичке чланке, међу којима је најзначајније Писмо побатиму, објављено 1894. У овом периоду се њена приповетка Благословено рицинусово уље преводи на немачки језик и објављује у часопису Hacfelder zeitung. У часопису Садашњост тада се активно штампају преводи руских књижевних дела међу којима су Толстој, Љесков, Чехов и многи други.

1893 – Име Драге Гавриловић се налази на списку сарадница новооснованог листа Нови Требевић. Велики српски илистровани Календар у Босни и Херцеговини (ур. за 1893. Стево Калуђерчић)

1900 – објављује непотписан текст у Садашњости: Петао га довукао, са поднасловом „Писмо уреднику једног српског листа” у коме објашњава зашто је престала да објављује наводећи као један од разлога недовољно поштовање и увређеност. 

Извори за хронологију живота и рада:

1.      Владимир Миланков, Драга Гавриловић, Кикинда, 1989.

2.      Душан Иванић, Забавно-поучна периодика српског реализма, ИКУМ, Матица српска, Нови Сад, 1988. 

3.      Душан Иванић, Књижевна периодика српског реализма, ИКУМ, Матица српска, Београд, Нови Сад, 2008.

 

       Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Јелена Милинковић