Зорка Калић Ховорка
1865–1939.Супруг | Славко Ховорка |
---|---|
Датум рођења | 17. април 1865. |
Датум смрти | 1939. |
Везе |
Лична ситуација
Зорка Ховорка рођена је у Новом Саду, 17. априла 1865. године. Рано је остала без оца, чиновника у царошком магистрату, тако да се о њој старао брат Мита Калић. Он и њихова сестра Даринка Пелеш такође су се бавили књижевним радом. Најпре је похађала француски институт Изоа, где је прво научила да чита и пише на француском и немачком језику. Школовала се у Новом Саду и Суботици, где је завршила државну учитељску школу. Вишу девојачку школу завршила је у Пешти. Четири године је радила као учитељица у Јасенову, након чега је прешла у Молдаву. Тамо упознаје свог будућег супруга.
У Молдави упознаје свог будућег супруга, чешког лекара Славка Ховорку, који је у то време служио у Банату. Венчавају се 26. јуна 1883. године, а 1884. одлазе у Праг. У Чешкој активно ради на промоцији српске културе. Заједно са супругом организује дилетантске представе из српске књижевности.
Била је у присном пријатељству са чешким књижевницима Јозефом Холочеком и Руженом Свободовом.
Пред крај живота вратила се у Србију и до смрти живела је код родбине у Глини. Умрла је у новембру 1939. године.
Место рођења | Novi Sad |
---|---|
Место боравка | Чешка и Србија |
Место смрти | Glina |
Националност | српска |
Матерњи језик | чешки и српски |
Брачни статус | удата |
Социјална класа | средња класа |
Образовање | похађала школу |
Професионална ситуација
Када је дошла у Праг 1884. године, заједно са супругом почела је да ради на промоцији српске културе. Заједно су организовали позоришне представе из српске књижевности, преводили су српске књижевне умотворине и учили Чехе спрском језику и књижевности. Такође су уређивали едицију Srbská knihovna.
Од 1900. активно је сарађивала у Друштву чешких жена, а од 1908. до 1912. била је и његова председница.
У Прагу је 1910. приредила етнографску изложбу под називом Српска жена. Овој изложби народних уметности присуствовале су Катарина Холецова, Јелица Беловић-Бернаџиковска, Зорка Јеремић и Зорка Јанковић, а од чешких књижевница Мадлена Ванклова, Елишка З. Пуркињу и Павла Матерња.
Радила је у едицији листа Ženský svĕt заједно са књижевницом Терезом Новаковом. Седам година је радила у администрацији листа, а затим је постала део уређивачког одбора.
Активно се бавила преводилачком радом. На чешки је преводила Јанка Веселиновића, Јована Јовановића - Змаја и Бранислава Нушића.
Сарађивала је у следећим часописима: Јавор (1886, 1887, 1890), Коло (1901, 1902), Бранково коло (1903, 1907, 1908, 1909, 1910), Нова искра (1902), Босанска вила (1909). Такође је сарађивала у следећим чешким часописима: Ženský svĕt, Praha (1901, 1904, 1905) Zlatá Praha (1909), Den (1909). Уређивала је месечник Српско цвеће (1905-1906).
Професија | друго, друштвено-културна активисткиња, aуторка текстова за часописе и учитељица/наставница/гувернанта |
---|---|
Језици на којима је писала | чешки и српски |
Финансијски аспекти | плата и друго |
Чланства | редакцијских одбора и друго |
Радови
Чланци и други саставни делови
- Његош у Чеха 1901.
- Хана Квапилова 1902.
- Јарослав Врхилицки 1903.
- Јосиф Холочек 1903.
- Писмо из Прага 1907.
- Svatopluk Čech. 1846 † 1908 1908.
- Народне ношње 1913.
- Српска мајка 1913.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Зорка Ховоркова (1913)
Рецепција након њене смрти
- Наша жена у књижевном стварању (1941)
- Француска веза (2019)
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе