Zorka Kalić Hovorka
1865–1939.Suprug | Slavko Hovorka |
---|---|
Datum rođenja | 17. april 1865. |
Datum smrti | 1939. |
Veze |
Lična situacija
Zorka Hovorka rođena je u Novom Sadu, 17. aprila 1865. godine. Rano je ostala bez oca, činovnika u caroškom magistratu, tako da se o njoj starao brat Mita Kalić. On i njihova sestra Darinka Peleš takođe su se bavili književnim radom. Najpre je pohađala francuski institut Izoa, gde je prvo naučila da čita i piše na francuskom i nemačkom jeziku. Školovala se u Novom Sadu i Subotici, gde je završila državnu učiteljsku školu. Višu devojačku školu završila je u Pešti. Četiri godine je radila kao učiteljica u Jasenovu, nakon čega je prešla u Moldavu. Tamo upoznaje svog budućeg supruga.
U Moldavi upoznaje svog budućeg supruga, češkog lekara Slavka Hovorku, koji je u to vreme služio u Banatu. Venčavaju se 26. juna 1883. godine, a 1884. odlaze u Prag. U Češkoj aktivno radi na promociji srpske kulture. Zajedno sa suprugom organizuje diletantske predstave iz srpske književnosti.
Bila je u prisnom prijateljstvu sa češkim književnicima Jozefom Holočekom i Ruženom Svobodovom.
Pred kraj života vratila se u Srbiju i do smrti živela je kod rodbine u Glini. Umrla je u novembru 1939. godine.
Mesto rođenja | Novi Sad |
---|---|
Mesto boravka | Češka i Srbija |
Mesto smrti | Glina |
Nacionalnost | srpska |
Maternji jezik | češki i srpski |
Bračni status | udata |
Socijalna klasa | srednja klasa |
Obrazovanje | pohađala školu |
Profesionalna situacija
Kada je došla u Prag 1884. godine, zajedno sa suprugom počela je da radi na promociji srpske kulture. Zajedno su organizovali pozorišne predstave iz srpske književnosti, prevodili su srpske književne umotvorine i učili Čehe sprskom jeziku i književnosti. Takođe su uređivali ediciju Srbská knihovna.
Od 1900. aktivno je sarađivala u Društvu čeških žena, a od 1908. do 1912. bila je i njegova predsednica.
U Pragu je 1910. priredila etnografsku izložbu pod nazivom Srpska žena. Ovoj izložbi narodnih umetnosti prisustvovale su Katarina Holecova, Jelica Belović-Bernadžikovska, Zorka Jeremić i Zorka Janković, a od čeških književnica Madlena Vanklova, Eliška Z. Purkinju i Pavla Maternja.
Radila je u ediciji lista Ženský svĕt zajedno sa književnicom Terezom Novakovom. Sedam godina je radila u administraciji lista, a zatim je postala deo uređivačkog odbora.
Aktivno se bavila prevodilačkom radom. Na češki je prevodila Janka Veselinovića, Jovana Jovanovića - Zmaja i Branislava Nušića.
Sarađivala je u sledećim časopisima: Javor (1886, 1887, 1890), Kolo (1901, 1902), Brankovo kolo (1903, 1907, 1908, 1909, 1910), Nova iskra (1902), Bosanska vila (1909). Takođe je sarađivala u sledećim češkim časopisima: Ženský svĕt, Praha (1901, 1904, 1905) Zlatá Praha (1909), Den (1909). Uređivala je mesečnik Srpsko cveće (1905-1906).
Profesija | drugo, društveno-kulturna aktivistkinja, autorka tekstova za časopise i učiteljica/nastavnica/guvernanta |
---|---|
Jezici na kojima je pisala | češki i srpski |
Finansijski aspekti | plata i drugo |
Članstva | redakcijskih odbora i drugo |
Radovi
Članci i drugi sastavni delovi
- Njegoš u Čeha 1901.
- Hana Kvapilova 1902.
- Jaroslav Vrhilicki 1903.
- Josif Holoček 1903.
- Pismo iz Praga 1907.
- Svatopluk Čech. 1846 † 1908 1908.
- Narodne nošnje 1913.
- Srpska majka 1913.
Recepcija
Recepcija tokom života autorke
- Zorka Hovorkova (1913)
Recepcija nakon njene smrti
- Naša žena u književnom stvaranju (1941)
- Francuska veza (2019)
Čitala je
* Navedene su samo autorke iz baze