Navigacija

Zorka Kalić Hovorka

Suprug Slavko Hovorka
Datum rođenja 17. april 1865.
Datum smrti 1939.
Veze

Lična situacija

Zorka Hovorka rođena je u Novom Sadu, 17. aprila 1865. godine. Rano je ostala bez oca, činovnika u caroškom magistratu, tako da se o njoj starao brat Mita Kalić. On i njihova sestra Darinka Peleš takođe su se bavili književnim radom.  Najpre je pohađala francuski institut Izoa, gde je prvo naučila da čita i piše na francuskom i nemačkom jeziku. Školovala se u Novom Sadu i Subotici, gde je završila državnu učiteljsku školu. Višu devojačku školu završila je u Pešti. Četiri godine je radila kao učiteljica u Jasenovu, nakon čega je prešla u Moldavu. Tamo upoznaje svog budućeg supruga.

U Moldavi upoznaje svog budućeg supruga, češkog lekara Slavka Hovorku, koji je u to vreme služio u Banatu. Venčavaju se 26. juna 1883. godine, a 1884. odlaze u Prag. U Češkoj aktivno radi na promociji srpske kulture. Zajedno sa suprugom organizuje diletantske predstave iz srpske književnosti.

Bila je u prisnom prijateljstvu sa češkim književnicima Jozefom Holočekom i Ruženom Svobodovom.

Pred kraj života vratila se u Srbiju i do smrti živela je kod rodbine u Glini. Umrla je u novembru 1939. godine.

Mesto rođenja Novi Sad
Mesto boravka Češka i Srbija
Mesto smrti Glina
Nacionalnost srpska
Maternji jezik češki i srpski
Bračni status udata
Socijalna klasa srednja klasa
Obrazovanje pohađala školu

Profesionalna situacija

Kada je došla u Prag 1884. godine, zajedno sa suprugom počela je da radi na promociji srpske kulture. Zajedno su organizovali pozorišne predstave iz srpske književnosti, prevodili su srpske književne umotvorine i učili Čehe sprskom jeziku i književnosti.  Takođe su uređivali ediciju Srbská knihovna.

Od 1900. aktivno je sarađivala u Društvu čeških žena, a od 1908. do 1912. bila je i njegova predsednica.

U Pragu je 1910. priredila etnografsku izložbu pod nazivom Srpska žena. Ovoj izložbi narodnih umetnosti prisustvovale su Katarina Holecova, Jelica Belović-Bernadžikovska, Zorka Jeremić i Zorka Janković, a  od čeških književnica Madlena Vanklova, Eliška Z. Purkinju i Pavla Maternja.

Radila je u ediciji lista Ženský svĕt zajedno sa književnicom Terezom Novakovom. Sedam godina je radila u administraciji lista, a zatim je postala deo uređivačkog odbora.

Aktivno se bavila prevodilačkom radom. Na češki je prevodila Janka Veselinovića, Jovana Jovanovića - Zmaja i  Branislava Nušića.

Sarađivala je u sledećim časopisima: Javor (1886, 1887, 1890), Kolo (1901, 1902), Brankovo kolo (1903, 1907, 1908, 1909, 1910), Nova iskra (1902), Bosanska vila (1909). Takođe je sarađivala u sledećim češkim časopisima:  Ženský svĕt, Praha (1901, 1904, 1905) Zlatá Praha (1909), Den (1909). Uređivala je mesečnik Srpsko cveće (1905-1906).

Profesija drugo, društveno-kulturna aktivistkinja, autorka tekstova za časopise i učiteljica/nastavnica/guvernanta
Jezici na kojima je pisala češki i srpski
Finansijski aspekti plata i drugo
Članstva redakcijskih odbora i drugo

Radovi

Članci i drugi sastavni delovi

Recepcija

Recepcija tokom života autorke

Recepcija nakon njene smrti

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze