Зорка Јанковић
1870–1933.Псеудоними | Великовецка Мира |
---|---|
Супруг | Александар (Бранко) Јанковић |
Датум рођења | 1870. |
Датум смрти | 1933. |
Часописи | |
Везе |
Лична ситуација
Претпоставља се да је рођена 1870. у Беркасову код Шида. Умрла је након 1933. године. Са мужем Александром (Бранком) Јанковићем преселила се у Голубац. Након његове смрти одлази у Војку и запошљава се у пошти. По завршетку Првог светског рата преселила се у Земун.
Брачни статус | удовица |
---|---|
Образовање | похађала школу |
Професионална ситуација
Завршила је нижу школу, а јавним радом почела да се бави у Добротворној задрузи „Српкиња“ из Голупца.
1903. у бечком листу Parlamentär објавила је први књижевни превод Змајеве „Песме о песми”.
Већину књижевних радова и других текстова објавила је у листовима Женски свет и Бранково коло.
По узору на Савку Суботић, изучавала је и бележила фолклорне обичаје Срема. Писала је „фолклористичке цртице” које је слала Сими Тројановићу, тадашњем управнику Етнографског музеја у Београду.
1910. као представница „свих Српских крајева” учествовала је у организацији изложбе „Српска жена” у Прагу. О искуству рада на изложби као и о изложеним експонатима писала је у отвореним писмима упућеним Савки Суботић, која су објављена јуна исте године у Бранковом колу.
Учествује у оснивању Савеза Српкиња из Војводине и Хрватске.
Окончала писање драмолета Дечје душе који потписује псеудонимом Великовецка Мира (рукопис се налази у Рукописном одељењу Матице српске - РОМЦ).
1911. (1913) Излази њена књига Женско питање у којој се бави положајем жена у „прастаром, класичном и новијем добу”, затим се усредсређује на „савремено доба”, обухватајући питања културе, друштва и економије. У наставку се бави женским питањем и женским организацијама и покретима у Француској, Швајацрској, Италији, Белгији, Португалу и Шпанији, Холандији, Шведској, Норвешкој, Данкој, Финској, Исланду, Енглеској и Немачкој. У „Поговору“ (датираном годином 1913) скицира проблематику женског питања код Срба.
1913. сарађује на изради књиге Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас, у Сарајеву, али због болести одбија да буде у уредништву.
1914. активна је у Народном женском савезу СХС.
1926. објавила књигу Проблем савеза, у којој се бави проблемом умрежавања женских група и покерта.
Једна је од секретарки Одбора Женске заједнице, која 1926. Издаје Правила Народне женске заједнице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1928-1933. са Јованом Палавестром и Јеленом Демајо уређује лист Глас Народне женске заједнице, који једномесечно излази у Београду.
Извор:
Српски Биографски речник, књ. 4, главни уредник Чедомир Попов, Матица Српска Нови Сад, Будућност, Нови Сад, 2009, стр. 285.
Приредила Дубравка Ђурић
Професија | уредница часописа, преводитељка, друштвено-културна активисткиња, ауторка драма и aуторка прозе/романа |
---|---|
Чланства | редакцијских одбора |
Радови
Монографије
- Женско питање 1911.
- Проблем савезништва 1926.
Чланци и други саставни делови
- Пред спомеником Милице Стојадиновићеве-Српкиње 1913.
- Песникиње: Милена Миладиновић 1913.
- Свештеници – мученици. 1921.
- Конкурс одојчади у Лазаревцу 1921.
- Дом инвалида у Земуну 1921.
- Извештај о раду Народног Женског Савеза за годину 1921. 1921.
- Двадесетогодишњица Сплошног Женског Друштва у Љубљани 1921.
- Дечја удружења 1921.
- Жене као судије и адвокати 1921.
- Чика Јовина песма у словеначком преводу 1923.
- Етика као основ наших женских организација 1925.
- Даница Христић, у спомен једне велике хумане душе 1926.
- О палима [први део] 1926.
- О „палима“ [други део] 1926.
- О „палима“ [трећи део] 1926.
- Изложба Београдског Женског Друштва 1926.
- О палима [четврти део] 1926.
- О палима [пети део] 1926.
- Неудате мајке 1926.
- Живи мртваци 1926.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Приповедачице : Зорка (Мира) Јанковић (1913)
- Др Владислава Полит о књизи Зорке Јанковић. Женско питање (1913)
Рецепција након њене смрти
- Преписка са Даринком Буљом ()
- Преписка са Аркадијем Варађанином ()
- Преписка са Јелицом Беловић-Бернаџиковски ()
- Бечки Parlamentar и пренос костију Бранка Радичевића на Стражилово (1954)
- Српска штампа између два светска рата (1956)
- „Зорка Јанковић“ (2001)
- „Скица за студију: почеци феминистичког покрета у Војводини (1748-1941)“, (2001)
- Дискурсне особине приватне преписке о књизи Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас (1909-1924) (2005)
- „Јанковић Зорка“ (2009)
- ...када сазремо као култура... Стваралаштво српских списатељица на почетку XX века (канон – жанр – род) (2012)
- Зорка - чуварка народних обичаја (2016)