Цвијета Зузорић
1552–1648.Псеудоними | Fiora Zuzori и Flora Zuzzeri |
---|---|
Супруг | Bartolomeo Pescioni |
Датум рођења | 1552. |
Датум смрти | 1648. |
Везе |
Лична ситуација
Рођена у богатој дубровачкој грађанској породици 1552. године, као дете се преселила у Анкону, где је стекла „неко веће и за жене онога времена ретко знање”. Удала се 1570. за Бартоломеа Пешонија (Bartolomeo Pescioni), потомка старе фирентинске племените лозе, и исте године се вратила у родни град, где јој је супруг добио место конзула Фиренце. Предузимљиви Италијан, осим дипломатијом, бавио се банкарством и трговином у новој средини. Време приспећа Цвијете Зузорић у отаџбину поклапа се са привредним зенитом Дубровника, чији трговци су своје колоније расејали недогледом копненог залеђа према Турској, а бродови бацали сидра у свим значајнијим лукама света. Град је доживео свеобухватни препород бивајући магистрална раскрсница у пословном, дипломатском и културном животу између Истока и Запада. Такође, књижевним струјањима немалог значаја Дубровник је учествовао у меандрирању европске ренесансне уметности. Због мужевљевог банктротства и притиска конзервативне средине, која није имала размевања за слободни дух Цвијете, она и супруг су заувек напустили Дубровник 1583. и отишли у Анкону. Бартоломео Пешони умро је 1593, а Цвијета 1648. године
Место рођења | Дубровачкa република |
---|---|
Место боравка | Хрватска и Италија |
Место смрти | Анкона |
Брачни статус | удата |
Професионална ситуација
Мада ништа од опуса Цвијете Зузорић није претрајало зуб времена, на основу посредних сведочанстава – похвала њених најстаријих биографа на рачун стваралачког дара, претпоставља да је била цењена поетеса. Но, оно што је ову Дубровкињу нарочито одликовало, била је ванредна харизма, јер тешко је другачије објаснити чињеницу да је у сећању сачувана као најсјајнија звезда интелектуално-уметничког сазвежђа, сачињеног од списатељица и учених „dona” дубровачких – Николете Растић, Јулије и Наде Бунић, Маре Гундулић и др. У својим филозофским трактатима Дубровчанин Никола Гучетић овековечио је појаву Зузорићеве. Била је муза многим домаћим и италијанским песницима – Доминку Златарићу, Миху Бунићу Бабулиновићу, Миху Моналдију, Чезареу Симонетију, Ђанбатисти Бокабјанки, Торквату Тасу. У Београду је 1922. године на предлог Бранислава Нушића основано Друштво пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”. Ангажовањем Друштва, 1928. године на Калемегдану је подигнут Умтнички павиљон „Цвијета Зузорић”. У њему је данас седиште Удружења ликовних уметника Србије.
Уредио: Славко Петаковић
Професија | песникиња |
---|
Радови
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
Рецепција након њене смрти
- Kako vam drago (1893)
- Цвијета Зузорићева и Доминко Златарић (1900)
- Све за љубав науке са мученицом Цвијете Зузорића (1929)
- Torquato Tasso i Cvijeta Zuzorić (1929)
- Mladost Cvijete Zuzorić (1929)
- Fiora Zùzzeri nobildonna e poetessa Ragusea (1934)
- Цвијета Зузорић (1935)
- Cvijeta Zuzorić (1939)
- Tassovi soneti i madrigali u čast Cvijete Zuzorić Dubrovkinje. Uz nove prijevode Vladimira Nazora (1940)
- Cvijeta Zuzorić (1941)
- Наша жена у књижевном стварању (1941)
- Дубровачки портрети (1948)
- Cvijeta Zuzorić (1963)
- Pjesnikinje starog Dubrovnika (1970)
- Otvoreno pismo Cvijeti Zuzorić (1990)
- Kako sam otkrio pjesme Cvijete Zuzorić (1993)
- Žensko pismo u renesansi – dubrovački primjer: Mara Gundulić i Cvijeta Zuzorić (1998)
- Women in Croatian Literary Culture, 16th to 18th Centuries (2001)
- Fiora/Cvijeta (Dijalog bez Torquata) (2002)
- Cvijeta Zuzorić kao tema u suvremenoj hrvatskoj drami i kazalištu (2003)
- Žena u renesansnoj filozofiji (2004)
- Marija Gondola Goze – La querelle des femmes u renesansnom Dubrovniku (2004)
- Maruša Gundulić u obranu Cvijete Zuzorić (2004)
- Skroviti vrt: dnevnik Cvijete Zuzorić, plemkinje dubrovačke (2004)
- Identitet izišao iz skrovitog vrta (2007)
- Cvijeta Zuzorić (2011)
- Цвијета Зузорић - Светлост ренесансног Дубровника (2011)
- У сенци ловоровог венца - поетесе старог Дубровника (2014)
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе