Цвијета Зузорић

Рођена у богатој дубровачкој грађанској породици 1552. године, као дете се преселила у Анкону, где је стекла „неко веће и за жене онога времена ретко знање”. Удала се 1570. за Бартоломеа Пешонија (Bartolomeo Pescioni), потомка старе фирентинске племените лозе, и исте године се вратила у родни град, где јој је супруг добио место конзула Фиренце. Предузимљиви Италијан, осим дипломатијом, бавио се банкарством и трговином у новој средини. Време приспећа Цвијете Зузорић у отаџбину поклапа се са привредним зенитом Дубровника, чији трговци су своје колоније расејали недогледом копненог залеђа према Турској, а бродови бацали сидра у свим значајнијим лукама света. Град је доживео свеобухватни препород бивајући магистрална раскрсница у пословном, дипломатском и културном животу између Истока и Запада. Такође, књижевним струјањима немалог значаја Дубровник је учествовао у меандрирању европске ренесансне уметности. Због мужевљевог банктротства и притиска конзервативне средине, која није имала размевања за слободни дух Цвијете, она и супруг су заувек напустили Дубровник 1583. и отишли у Анкону. Бартоломео Пешони умро је 1593, а Цвијета 1648. године