Навигација

Цвијета Зузорић

ПсеудонимиFiora Zuzori и Flora Zuzzeri
СупругBartolomeo Pescioni
Датум рођења1552.
Датум смрти1648.
Везе

Лична ситуација

Рођена у богатој дубровачкој грађанској породици 1552. године, као дете се преселила у Анкону, где је стекла „неко веће и за жене онога времена ретко знање”. Удала се 1570. за Бартоломеа Пешонија (Bartolomeo Pescioni), потомка старе фирентинске племените лозе, и исте године се вратила у родни град, где јој је супруг добио место конзула Фиренце. Предузимљиви Италијан, осим дипломатијом, бавио се банкарством и трговином у новој средини. Време приспећа Цвијете Зузорић у отаџбину поклапа се са привредним зенитом Дубровника, чији трговци су своје колоније расејали недогледом копненог залеђа према Турској, а бродови бацали сидра у свим значајнијим лукама света. Град је доживео свеобухватни препород бивајући магистрална раскрсница у пословном, дипломатском и културном животу између Истока и Запада. Такође, књижевним струјањима немалог значаја Дубровник је учествовао у меандрирању европске ренесансне уметности. Због мужевљевог банктротства и притиска конзервативне средине, која није имала размевања за слободни дух Цвијете, она и супруг су заувек напустили Дубровник 1583. и отишли у Анкону. Бартоломео Пешони умро је 1593, а Цвијета 1648. године

Место рођењаДубровачкa република
Место боравкаХрватска и Италија
Место смртиАнкона
Брачни статусудата

Професионална ситуација

Мада ништа од опуса Цвијете Зузорић није претрајало зуб времена, на основу посредних сведочанстава – похвала њених најстаријих биографа на рачун стваралачког дара, претпоставља да је била цењена поетеса. Но, оно што је ову Дубровкињу нарочито одликовало, била је ванредна харизма, јер тешко је другачије објаснити чињеницу да је у сећању сачувана као најсјајнија звезда интелектуално-уметничког сазвежђа, сачињеног од списатељица  и учених „dona” дубровачких – Николете Растић, Јулије и Наде Бунић, Маре Гундулић и др. У својим филозофским трактатима Дубровчанин Никола Гучетић овековечио је појаву Зузорићеве. Била је муза многим домаћим и италијанским песницима – Доминку Златарићу, Миху Бунићу Бабулиновићу, Миху Моналдију, Чезареу Симонетију, Ђанбатисти Бокабјанки, Торквату Тасу. У Београду је 1922. године на предлог Бранислава Нушића основано Друштво пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”. Ангажовањем Друштва, 1928. године на Калемегдану је подигнут Умтнички павиљон „Цвијета Зузорић”. У њему је данас седиште Удружења ликовних уметника Србије.

Уредио: Славко Петаковић

Професијапесникиња

Радови

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе