Навигација

Вилхелмина Мина Караџић Вукомановић

СупругАлекса Вукомановић
Датум рођења 12. јул 1828.
Датум смрти 12. јун 1894.
Везе

Лична ситуација

Вилхелмина Мина Караџић рођена је 12. јула 1828. године као седмо дете Вука Караџића и Ане Марије Краус. Рођена је у Бечу, а по крштењу у католичкој цркви добила је име Вилхелмина. Због болести, од укупно тринаесторо Вукове деце, детињство и рану младост преживели су само Мина Караџић и осам година млађи брат Димитрије. Детињство су јој обележиле неизвесност и губитак ближњих.

1836–1839. Отац је од Мининог детињства утицао на њено образовање, те Мина са шест година почиње са школовањем код куће. Учи да чита и пише на немачком језику који је био примаран у њиховом дому, док ће српски језик научити тек са петнаест година. Са осам година родитељи је усмеравају на приватне часове сликања, клавира и страних језика (француски и италијански). Наредних година Мина наставља са учењем страних језика и часовима сликања и клавира.

1843. Са петнаест година по први пут учи српски језик и почиње да пише поезију и прозу, као и да преводи српске народне умотворине на немачки језик. Ипак главна преокупација јој је сликање, те похађа часове у атељеима познатих аустријских сликара. У овом периоду, уз учење српског језика, отац почиње да је укључује у свој рад, што ће касније постати Минина главна преокупација.

1847. Мина има деветнаест година и почиње да учи и енглески језик. У исто време преузима на себе вођење очеве преписке на страним језицим и почиње да га прати на путовањима по Европи. У Венецији јој се пружа могућност да посети разне галерије, пошто јој је сликарство и даље приоритет. У овом периоду, образована и талентована, али скромног порекла, Мина није имала изгледе за добростојећу удају. То се мења када се верила са медицинаром Флором Огњевим, сином руског спахије. До венчања ипак не долази пошто Мина  из непознатог разлога раскида веридбу.

1849. Наставља да путује са оцем по Европи и да упознаје значајне личности из уметничких и књижевних кругова: Бранко Радичевић, Петар II Петровић Његош, Лудвиг Аугуст Франкл (Ludwig August von Frankl), Јакоб Грим (Jacob Grimm), Леополд фон Ранке (Leopold von Ranke), Павел Јозеф Шафарик (Pavel Jozef Šafáriк). О овим познанствима сведоче записи које су књижевници и уметници оставили у Минином чувеном споменару.

1850. Живи у Бечу са родитељима и по први пут путује са оцем у Србију како би дочекала Енглескињу Лујзу (Александар) Кер и била јој преводилац. На овом путовању Мина је водила путне белешке које је превела и на француски језик. Исте године у Србији упознаје и песникињу Милицу Стојадиновић Српкињу. Милица Стојадиновић постаје Вукова сарадница у прикупљању народних песама и приповетки, као и српских народних обичаја и већ наредне године посећује Мину у Бечу.

1852. Своје преводе српских народних песама уступа аустријском песнику и пријатељу Лудвигу Аугусту Франклу, који их метрички обрађује и објављује у Бечу под називом Гусле а збирку посвећује „госпођици Мини Караџић”.

1853. Мина пати од „нервне болести”.

1855. Са 27 година Мина одустаје од удаје, посвећује се очевом раду и усавршавању у сликарству. Вук покушава да јој омогући стипендије у Паризу и Италији ради школовања.

1856. Мина не успева да добије стипендије и мимо знања родитеља прихвата просидбу Алексе Вукомановића (1826–1859), братанца кнегиње Љубице, лошег здравственог и финансијског стања али Вуковог дугогодишњег присталице и преданог професора књижевности на београдском Лицеју. Због православне вере и болести њеног вереника, Минини родитељи се не слажу са тим избором и веридбом.

1858. У мају заједно са родитељимa долази из Беча у Земун, тада у склопу Аустрије, како би прешла у православље и удала се. Венчање је обављено у Саборној цркви у Београду 18/30. маја. Мина са супругом Алексом остаје да живи у Београду у једној од кућа кнежевске породице Обреновић.

1859. У тридесет првој години рађа сина Јанка, а три месеца касније умире јој супруг Алекса. Након мужевљеве смрти Мина тешко оболева и суочава се са финансијским потешкоћама. Одбија понуду кнегиње Јулије да остане у Београду као управитељка Више женске школе и враћа се са сином и мајком у Беч.

1861. Са сином проводи лето у Београду где јој је сахрањен супруг.

1864. Вук умире у Бечу и оставља велике дугове.

1865. Спори се са братом Димитријем око очеве заоставштине и успева да спречи одношење Вукове заоставштине у Београд. Истовремено започиње сређивање очевих радова и преписки. Са мајком и сином живи у Бечу од удовичке пензије коју јој брат Димитрије нередовно доставља из Београда.

1874. Шаље шеснаетстогодишњег сина Јанка у у Русију на школовање и остаје сама са мајком.

1876. Умире јој мајка. Мина остаје сама у Бечу.

1878. Син Јанко умире у Русији, у деветнаестој години из непознатих разлога. Мина се повлачи из јавног живота.

1879 - 1882. Враћа се пословима око Вукове заоставштине у сарадњи са братом.

1883. Умире Минин брат Димитрије, тада у војној служби у Русији. Мина наставља да се бави очевом заоставштином и објављује је у Бечу, Београду и Петрограду.

1882. Уступа Министарству просвете Србије право на издавање Вукових дела за доживотну годишњу ренту од 6.000 динара у злату.

1887. Присуствује јубиларној прослави поводом стогодишњице Вуковог рођења у Бечу.

1888. Вукови  посмртни остаци пренети су у Србију, а због касног обавештења, Мина није присуствовала прослави поводом стогодишњице Вуковог рођења у Београду.

1894. Мина Караџић умире у Бечу 12. јуна од уремије. Њени посмртни остаци су пренети у Београд и о државном трошку сахрањена је поред мужа и сина. Њихови посмртни остаци касније су пренети у крипту породичне цркве породице Вукомановић у Савинцу поред Горњег Милановца.

Место рођењаБеч
Место боравкаАустрија
Место смртиБеч
Националностсрпска
Матерњи језикнемачки
Брачни статусудовица
Број деце1
Имена децеЈанко
Пол децеM (1)
Социјална класасредња класа
Образовањеобразована код куће
Религијакатолицизам

Професионална ситуација

Вилхелмина (Мина) Караџић првобитно се образовала и бавила сликарством.
Сликарство је обележило период њене младости, а имала је и велике амбиције да настави школовање у Француској и Италији, до чега није дошло из материјалних разлога. Оставила је преко педесет радова, међу којима су уља на платну и цртежи, а инспирацију је проналазила у важним личностима српске историје, као и међу очевим блиским познаницима и сарадницима. Међу њеним радовима налазе се ликови Марка Краљевића, њеног оца Вука Караџића, Симе Милутиновића, Милице Стојадиновић Српкиње, затим портрет аустријског песника Лудвига Аугуста Франкла, као и аутопортрет и портрет брата Димитрија.

Пошто је у детињству добила солидно образовање из страних језика, Мина Караџић, поред матерњег немачког, са петнаест година почиње да учи и српски језик. У том периоду пише песме и саставе, а почиње и да преводи на немачки српске народне умотворине које је њен отац прикупљао. У том периоду Вук Караџић је полако укључује у своје послове. Радећи уз оца, посветила се књижевном раду и превођењу, али није занемарила сликање. Са деветнаест година почиње да учи енглески језик и да води Вукову кореспонденцију на страним језицима, да га прати на путовањима, уређује рукописе, преписује текстове и води његове административне послове. На путовањима у Венецију, Праг, Берлин и Дрезден посећује и галерије, не занемарујући сликарство, своју првобитну преокупацију. Међу њеном заоставштином остали су и стихови са аутентичним потписом, међу којима је и песма Das Herz (Срце), песма од 39 стихова у пет строфа коју је Мина поклонила 1856. године своме веренику Алекси Вукомановићу.

1850. Путује у Србију са оцем, како би преводила енглескињи Лујзи Кер. Са тог путовања остале су белешке на француском језику које је Мина водила највероватније по жељи саме Лујзе Кер. Вредност ових путописних записа огледа се у њиховој документарности о Србији средином 19. века. Белешке са овог путовања преведене су на српски језик и штампане 1895. године у Сремским Карловцима у листу за књижевност, забаву и поуку Бранково коло под насловом „Неколико дана по Србији 1850. Путне белешке Мине Карајџићеве“.

1852. Своје преводе српских народних песама на немачки језик, у метричком смислу вероватно још увек сирове, уступа аустријском песнику Лудвигу Аугусту Франклу, који их метрички обрађује и објављује у Бечу под својим именом у збирци Гусле, посвећујући збирку „госпођици Мини Караџић“.

1854. Са српског језика преводи на немачки Вукову збирку народних приповедака Volksmärchen der Serben коју Вук објављује у Берлину, а поред народних прича у збирци се нашло и приближно 1200 српских пословица чији је превод такође урадила Мина Караџић. Предговор за ово издање написао је Јакоб Грим, а Мина Караџић је наведена као преводитељка.

1855–1859. Након изостанка материјалне помоћи из Русије, Мина не успева да настави сликарско школовање у Француској и Италији, и 1856. године прихвата просидбу Алексе Вукомановића. Након само годину дана брака и неколико месеци након рођења сина Јанка, Мина Караџић остаје удовица у изузетно лошој финансијској ситуацији. Одбија понуду кнегиње Јулије да ступи у службу као управитељка Више женске школе у Београду и враћа се у Беч.

1865. По Вуковој смрти 1864. године, Мина Караџић преузима мајчине послове и заступа је пред Вуковим кореспондентима, док у исто време започиње сређивање његове заоставштине и преписке. Одлучно се противи да се сва Вукова дела пребаце из Беча у Србију и успева да сачува Вукову заоштавштину у Бечу.

1873. Шаље молбу Српском министарству просвете за финансијску помоћ како би могла сама да штампа народне песме, али њена молба остаје без одговора.

1876–1877. Сређује Вукову заоставштину и заједно са братом Димитријем почиње да је распродаје.

1878–1884. Мина се посвећује активностима око сређивања Вукових списа и заоставштине и њиховом објављивању у Бечу, Београду и Петрограду. Након дугих преговора, 1884. године уступа право на издавање Вукових дела Министарству просвете Србије у замену за доживотну ренту.

1889–1894. Наставља са радом на ширењу Вуковог рада и успоставља разгранату мрежу сарадника и градова у којима се користи Вуков рад.

 

Извори:

Добрашиновић, Голуб. Мина Караџић-Вукомановић. Београд: Вуков и Доситејев музеј, 1974.

Ђоковић, Гордана. Мина Караџић Вукомановић (1828-1894), селективна библиографија. Књиженство, бр. 1, 2011, доступно на: http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2011/bibliografije/mina-karadzic-vukomanovic-1828-1894-selektivna-bibliografija#gsc.tab=0

Јовичић, Јулиана. Стратегије и тактике успешних жена 19. века. Нови Сад: Футура публикације, 2012.

 

Ауторку уредила: И.Д.

Професијасликарка, преводитељка и aуторка прозе/романа
Језици на којима је писаланемачки и српски

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти

Читала је

* Наведене су само ауторке из базе