Јелена Скерлић Ћоровић
1887–1960.Псеудоними | Ј. C-h. ; J.Ћ. ; Ј. Ћоровић |
---|---|
Супруг | Владимир Ћоровић |
Датум рођења | 16. октобар 1887. |
Датум смрти | 16. фебруар 1960. |
Везе |
Лична ситуација
1887. године рођена у занатској породици као Јелена Скерлић, сестра Јована Скерлића и Јованке Скерлић, од мајке Персиде и оца Милоша.
Завршила је Вишу женску школу, 1907. године дипломирала као ванредни студент на Катедри за француски језик Универзитета у Београду. Од дипломирања до 1909. године ради као наставница француског језика у једној приватној школи у Смедеревеу.
1910. удала се за истакнутог историчара, професора и ректора Универзитета у Београду, академика Владимира Ћоровића са којим je добила две ћерке, Мирјану и Милицу. Живели су у Сарајеву (од 1910. до 1914), Јајцу и Бањалуци (1914-1917), Загребу (1917-1919), Дубровнику, Мостару. У писмима брату подвлачи њихово скромно материјално стање: „ Иначе, ја сам добро, и сад, кад немам посла, читам, и 'крпим лику на опуту'. То не значи да немам новаца, него само да сам штедљива”.
1919. настанила се у Београду када је Владимир Ћоровић изабран за професора на Филозофском факултету. У своме стану створила својеврсни салон у којем се уторком окупљала духовна елита међуратног периода.
1920-1922. Професорка француског језика у гимназији у Београду.
Неколико пута боравила је у Лозани и Француској ради усавршавања.
Умрла је 1960. године.
Место рођења | Београд |
---|---|
Место боравка | Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија и Швајцарска |
Место смрти | Београд |
Националност | српска |
Матерњи језик | српски |
Брачни статус | удата |
Број деце | 2 |
Имена деце | Мирјана, Милица |
Пол деце | F |
Образовање | универзитетско образовање |
Религија | православље |
Професионална ситуација
Бавила се превођењем са француског и енглеског језика. Највише је преводила са француског Мопасанове приповетке и романе, а поред тога и дела Жила Леметра, Клода Фарера, Ернеста Ренана, Анатола Франса, Анрија Лавдана, Шамфора, Достојевског. Године 1932. објавила је, уз књижевну анализу Хајамових песама, препев девет рубаија на основу Фицџералдовог превода, а у другом делу истога рада и седамдесет пет рубаија, које је препевала с једног француског прозног превода оригинала. Објављивала је преводе, али и приказе (о преводу Бодлеровог Цвећа зла из пера Јована Палавестре, о Зборнику у част Богдана Поповића, другој књизи успомена Флоре Сендс итд.) у Српском књижевном Гласнику, Народу, Босанској вили, Књижевном југу, Мисли, Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, Политици. Била је хваљена као врстан и значајан преводилац: „Нимало разметљиво, врло скромно и савесно, Г-ђа Ћоровић је за последњу годину дана обогатила нашу преводну књижевност неколиким делима из француске литературе, од којих су нека, и с разлогом, веома цењена, али су за.нашу књижевну публику била недовољно позната, или сасвим непозната.” (Мисао, 1921)
У мемоарским записима које је писала пред крај живота оставила је драгоцена сведочанства о брату и супругу, као и многим знаменитим личностима епохе: Исидори Секулић, Милици Јанковић, Анђелији Лазаревић, Аници Савић-Ребац, Смиљи Ђаковић, Десанки Максимовић, Јовану Дучићу, Урошу Предићу, Слободану Јовановићу, Богдану и Павлу Поповићу, Стевану Стојановићу Мокрањцу, Алекси Шантићу, Тину Ујевићу, Милану Ракићу, Радоју Домановићу, Браниславу Нушићу, Миодрагу Митровићу, Марку Миљанову, Тихомиру Ђорђевићу, Вељку Милићевићу, Николи Пашићу, Браниславу Петронијевићу и Правди Ристић.
Биобиблиографске податке прикупила и уредила Жељка Јанковић, септембар 2013-април 2016.
Допуну биографских података урадила Ана Митровски, фебруар 2021. године.
Коришћени извори:
Зорица Хаџић: поговор: "Кроз сећања Јелене Скерлић Ћоровић или 'Празнине које остају'", стр. 253-275 у Јелена Скерлић Ћоровић, Живот међу људима, приредила Зорица Хаџић, Академска књига, Нови Сад, 2014.
Архивска збирка Јована Скерлића у Универзитетској библиотеци, приредили Даница Филиповић, Никола Марковић, Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2007, стр. 99-103.
Библиографија књига женских писаца штампаних у Војводини, јужној Србији, и Црној Гори до свршетка године 1935, грађу прикупила Надежда Петровић, Београд, 1936, стр. 70.
Др Љубица Ђорђевић, Библиографија Српског књижевног гласника, Београд: Народна библиотека Србије, 1982, стр. 219, 261, 475, 534, 769.
Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., 1913, стр. 48.
Станиша Војиновић, Српски књижевни гласник 1920-1941, Библиографија нове серије, Београд: Институт за књижевност и уметност, Матица српска, 2005, стр. 44, 102, 106, 111, 121.
База података COBISS. SR, yзајамна база података COBIB.SR
Професија | преводитељка, преводитељка са енглеског, преводитељка са француског, књижевна критичарка и учитељица/наставница/гувернанта |
---|---|
Језици на којима је писала | српски |
Финансијски аспекти | стипендија/издржавање/пензија |
Радови
Монографије
Чланци и други саставни делови
- Књига једне жене војника јануар 1928.
- Мара Ђорђевић - Малагурска: Вита Ђанина и друге приповетке из буњевачког живота 1933.
- Jедна персиска песма и једна босанска севдалинка 1938.
- Породична писма Ј.Скерлића 1964.
- О Скерлићевим родитељима: неке моје успомене из детињства и младости 1964.
- Сећање на Милована Глишића 1997.
- Богдан и Павле Поповић 1998.
Преводи
- Мечкари 1905.
- Мала Рока 1909.
- У породици 1910.
- Господин Паран 1912.
- Историја мојих књига. Нума Руместан 1912.
- Ограничавање поља и постанак својине (из „Острва Пингвина“) 1913.
- Максиме и мисли 1914.
- Заштитник 1914.
- Наше срце 1917.
- Sebastian Roch 1919.
- Епикуров врт 1920.
- Из морнарског живота: приче 1920.
- Будизам 1921.
- Мршава мачка 1921.
- Живот Исусов 1921.
- Прва помисао. На маргиналији Зенд-Авесте 1923.
- Освета 1923.
- Одломци из дневника Г-ђе Клелије Епонине Дипон (1795-179...). На маргиналијама прокламације ђенерала Бонапарте 1923.
- Дулчинеа. На маргиналијама Дон Кихота 1923.
- Жил Леметр, На маргинама Енеиде (Сестра Ана) 1925.
- Жил Леметр, Буђење сенки 1925.
- Гроф де Гобино, Рат са Туркоманима, први део 1926.
- Гроф де Гобино, Рат са Туркоманима, други део 1926.
- Гроф де Гобино, Рат са Туркоманима, трећи део 1926.
- Жил Леметр, Девица с анђелима (На Маргинама Јеванђеља) 1926.
- Флора Сендес, Једна ноћ на маћедонском бојишту 1928.
- Алфонс Доде, Једно бегство (Написано у време Комуне) 1928. .
- Никола Сегир, Разговори са Анатолом Франсом, Биоскопи и Американци 1929.
- Рудјард Киплинг, Онај други 1929.
- Никола Сегир, Последњи разговори са Анатолом Франсом, Илузија мира 1929.
- Приповетке, прва књига 1930.
- Рубаиати 1932.
- Наше срце. Пјер и Жан 1933.
- Новеле 1933.
- Последњи разговори са Анатолом Франсом 1992.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Преводи г-ђе Јелене Скерлић-Ћоровић (1. и 16. јули 1921.)
- Зора Прица (1913)
- Библиографија књига женских писаца у Југославији (1936)
- Наша жена у књижевном стварању (1941)
Рецепција након њене смрти
- Богдан и Павле Поповић у мемоарским записима Јелене Скерлић Ћоровић (1998)
- Kроз сећања Јелене Скерлић Ћоровић или 'Празнине које остају' (2014)
- Јелена Скерлић Ћоровић: Живот међу људима. Мемоарски записи (2014)
- Јучерашњи свет (2015)
- Портрети Јелене Скерлић Ћоровић (2015)
- Дубоки трагови сећања кроз перо Јелене Скерлић Ћоровић (2016)
- Мемоари Јелене Скерлић Ћоровић (2016)
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе