Јелена Скерлић Ћоровић

Бавила се превођењем са француског и енглеског језика. Највише је преводила са француског Мопасанове приповетке и романе, а поред тога и дела Жила Леметра, Клода Фарера, Ернеста Ренана, Анатола Франса, Анрија Лавдана, Шамфора, Достојевског. Године 1932. објавила је, уз књижевну анализу Хајамових песама, препев девет рубаија на основу Фицџералдовог превода, а у другом делу истога рада и седамдесет пет рубаија, које је препевала с једног француског прозног превода оригинала. Објављивала је преводе, али и приказе (о преводу Бодлеровог Цвећа зла из пера Јована Палавестре, о Зборнику у част Богдана Поповића, другој књизи успомена Флоре Сендс итд.) у Српском књижевном Гласнику, Народу, Босанској вили, Књижевном југу, Мисли, Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, Политици. Била је хваљена као врстан и значајан преводилац: „Нимало разметљиво, врло скромно и савесно, Г-ђа Ћоровић је за последњу годину дана обогатила нашу преводну књижевност неколиким делима из француске литературе, од којих су нека, и с разлогом, веома цењена, али су за.нашу књижевну публику била недовољно позната, или сасвим непозната.” (Мисао, 1921)

У мемоарским записима које је  писала пред крај живота оставила је драгоцена сведочанства о брату и супругу, као и многим знаменитим личностима епохе: Исидори Секулић, Милици Јанковић, Анђелији Лазаревић, Аници Савић-Ребац, Смиљи Ђаковић, Десанки Максимовић, Јовану Дучићу, Урошу Предићу, Слободану Јовановићу,  Богдану и Павлу Поповићу,  Стевану Стојановићу Мокрањцу, Алекси Шантићу, Тину Ујевићу, Милану Ракићу, Радоју Домановићу, Браниславу Нушићу, Миодрагу Митровићу, Марку Миљанову, Тихомиру Ђорђевићу, Вељку Милићевићу, Николи Пашићу, Браниславу Петронијевићу и Правди Ристић. 

Биобиблиографске податке прикупила и уредила Жељка Јанковић, септембар 2013-април 2016.

Допуну биографских података урадила Ана Митровски, фебруар 2021. године.

Коришћени извори:

Зорица Хаџић: поговор: "Кроз сећања Јелене Скерлић Ћоровић или 'Празнине које остају'", стр. 253-275 у Јелена Скерлић Ћоровић, Живот међу људима, приредила Зорица Хаџић, Академска књига, Нови Сад, 2014. 

Архивска збирка Јована Скерлића у Универзитетској библиотеци, приредили Даница Филиповић, Никола Марковић, Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2007, стр. 99-103.

Библиографија књига женских писаца штампаних у Војводини, јужној Србији, и Црној Гори до свршетка године 1935, грађу прикупила Надежда Петровић, Београд, 1936, стр. 70.

Др Љубица Ђорђевић, Библиографија Српског књижевног гласника, Београд: Народна библиотека Србије, 1982, стр. 219, 261, 475, 534, 769.

Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., 1913, стр. 48.

Станиша Војиновић, Српски књижевни гласник 1920-1941, Библиографија нове серије, Београд: Институт за књижевност и уметност, Матица српска, 2005, стр. 44, 102, 106, 111, 121.

База података COBISS. SR, yзајамна база података COBIB.SR