Софија Коча
1861–1942.
| Супруг | Александар Коча |
|---|---|
| Датум рођења | 31. мај 1861. |
| Датум смрти | 31. јануар 1942. |
| Везе |
Лична ситуација
Софија Коча рођена је у Осијеку у српској породици. Удала се за пореског чиновника Александра Кочу и са супругом и децом живела је у Осијеку, Карловцу, Иригу и Винковцима. Супруг је напушта 1906. година, а она наставља да се сама стара о седморо деце. Умире у Земуну 1942. године.
| Место рођења | Осијек |
|---|---|
| Место боравка | Хрватска и Србија |
| Место смрти | Земун |
| Националност | хрватска |
| Матерњи језик | српски |
| Брачни статус | напуштена од мужа /партнера/партнерке |
| Број деце | 7 |
Професионална ситуација
Осим што је писала прозу коју је објављивала у сопственим издањима, Софија Коча била је и приватна учитељица немачког језика и болничарка. Посебно се истиче њен мисионарски рад: сакупљала је прилоге за изградњу православне цркве у Ројчу (Словенија).
Извор:
Попов, Чедомир, ур., Српски биографски речник, књ. 5, Нови Сад: Матица српска, 2011.
| Професија | aуторка прозе/романа, учитељица/наставница/гувернанта и хуманитарна радница |
|---|---|
| Језици на којима је писала | српски |
Радови
Монографије
- Светли карактери 1900.
- Из владавине Обреновића и Иван дањски атентат 1910.
- Моћ мајчине молитве. Намењено матерама христијанкама свете православне вере. У славу Пресветој Богородици. 1921.
- Доживљаји са пута кроз отаџбину 1925.
- Приче из савременог живота 1931.
- Божија правда 1933.
- Молитвеник за све христијане, на које ће се излити благодат и помоћ божије милости, ако га читају 1938.
Рецепција
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе