Милева Станишић

Рођена је у Вилову у Војводини, 1858. године, од оца Димитрија и мајке Кирине. Имала је четворо браће и сестара. Отац јој је умро 1872. године, након чега је о породици преузео бригу најстарији син, Богољуб. Године 1873. прешао је  у Београд, а 1876. придружили су му се и Милева и млађи брат, Константин. Док није прешла у Београд, под утицајем Светозара Марковића почела је да учи језике, а нарочито руски, са ког је касније и преводила. Он ју је упознао и са социјализмом. Када је прешла у Београд, почела је да води домаћинство браћи Богољубу и Константину. У то време је много слушала о Мати Ценићу, који је од 1875. године био на издржавању казне у Београдској тврђави. Она га је посећивала и између њих се родила платонска љубав, па су се и верили. У међувремену је преводила са руског и немачког, али није много зарађивала, па је са братом Богољубом отишла 1878. године у Загреб да заврши курс телеграфије. По повратку у Београд, ипак, није могла да се запосли, те је наставила да ради на листовима Исток, Радник, итд. где су јој излазили преводи. Године 1880. тешко се разболела. Након пуштања са казне, Ценић је дошао да се брине о Милеви и венчали су се у јануару 1881. године, али је Милева умрла 1. фебруара 1881. године. 

 

Коришћен извор:

Алексијевић, Властоје Д. Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стафановића Караџића. свеска 12, стр. 155-159