Милева Марић Einstein

1875. Научница, истраживачица, математичарка и физичарка, Милева Марић (удато Ајнштајн), са урођеном хромошћу, рођена је  у Тителу (тадашња Аустроугарска) у богатој војвођанској породици. Породична кућа Марића у Новом Саду, у Кисачкој улици бр. 20, данас је под заштитом државе.

1886. Кренула у женску гимназију у Новом Саду.

1888. Прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике.

1890. Похађа Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је посебну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.Имала је снажну подршку оца у свом основном и каснијем, универзитетском школовању, те се, упркос чрвстом патријархалном обрасцу у породици и образовању, уписује у Краљевску српску мушку гимназију у Шапцу.

1896. На лето уписује студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике

Као једина девојка на Одсеку за физику и математику одлази у Швајцарску на студије циришког Политехникума. Интересантан је податак да је на Универзитету у Цириху, у периоду између 1864-1872, студирало око две стотине девојака из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Енглеске, Америке и Русије, што сведочи о „отворености” и доступности образовања на циришком универзитету на којем је „студенткиња из Каћа” упознала три године млађег колегу, а касније и супруга Алберта Ајнштајна. О почецима љубавне везе Милеве Марић и Ајншта јна највише се сазнало из писама објављених 1986. године. Ајнштајнови родитељи противили су се тој вези јер је Милева била старија од Алберта, а притом није била Јеврејка.

1902. Милева рађа ванбрачну кћерку Лизерл (Lieserl) чија се судбина не зна. Поједини извори спекулишу да је девојчица дата на усвајање, док други наводе да је највероватније умрла од шарлаха.

1903. После удаје у Берну, Милева се у потпуности посвећује мужу и деци. Потом рађа синове Ханса Алберта и Едуарда Тетеа који су показивали знаке менталног поремећаја. Оболео од схизофреније, Едуард је преминуо 1965. у азилу за умоболне у Швајцарској у ком је умрла и Милевина сестра Зорка. 

Пример научне сарадње брачног пара какав су били Милева и Алберт један је од најконтроверзнијих. Милевина преписка са Хеленом Савић (рођена Kaufler) и Миланом Бота, као и писма унуке Евелин Ајнштајн која су изнета у јавност 1922. године, највише говоре о потенцијалном Милевином научном доприносу у теоријима Алберта Ајнштајна. 

1911. Породица Ајнштајн сели се у Праг, где је Алберт постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. Милева је прелазак тешко доживела јер је као Српкиња била осетљива на напетости између Немаца и Чеха  са којима се, као Словенка, идентификовала.

1914. Добивши престижно место у Пруској краљевској академији у Берлину, Ајнштајн, после љубавних превара, нарушеног брачног односа и заједничког живота са својом рођаком Елзом, оставља Милеву у Цириху знатно нарушеног здравља. 

1919. Брачни пар Марић-Ајнштајн разводи се и званично 14. фебруара 1919. године.

1921. Новац који је Ајнштајн добио од Нобелове награде за откриће фото-ефекта даје Милеви као део договора приликом развода. Милева се касније издржавала од часова математике. 

1930. У раним двадесетим годинама, сину Едуарду Тетеу дијагностификована је схизофренија. 

1938. Милеви умире сестра Зорка, а старији син Ханс Алберт одлази у Америку са својом породицом. Милева остаје сама са својим млађим сином у Швајцарској.

1948. Милева умире у Цириху, 4. августа, од последица шлога. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2004. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Санкт Галена.