Mileva Marić Einstein

1875. Naučnica, istraživačica, matematičarka i fizičarka, Mileva Marić (udato Ajnštajn), sa urođenom hromošću, rođena je  u Titelu (tadašnja Austrougarska) u bogatoj vojvođanskoj porodici. Porodična kuća Marića u Novom Sadu, u Kisačkoj ulici br. 20, danas je pod zaštitom države.

1886. Krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu.

1888. Prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike.

1890. Pohađa Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je posebnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.Imala je snažnu podršku oca u svom osnovnom i kasnijem, univerzitetskom školovanju, te se, uprkos črvstom patrijarhalnom obrascu u porodici i obrazovanju, upisuje u Kraljevsku srpsku mušku gimnaziju u Šapcu.

1896. Na leto upisuje studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike

Kao jedina devojka na Odseku za fiziku i matematiku odlazi u Švajcarsku na studije ciriškog Politehnikuma. Interesantan je podatak da je na Univerzitetu u Cirihu, u periodu između 1864-1872, studiralo oko dve stotine devojaka iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Engleske, Amerike i Rusije, što svedoči o „otvorenosti” i dostupnosti obrazovanja na ciriškom univerzitetu na kojem je „studentkinja iz Kaća” upoznala tri godine mlađeg kolegu, a kasnije i supruga Alberta Ajnštajna. O počecima ljubavne veze Mileve Marić i Ajnšta jna najviše se saznalo iz pisama objavljenih 1986. godine. Ajnštajnovi roditelji protivili su se toj vezi jer je Mileva bila starija od Alberta, a pritom nije bila Jevrejka.

1902. Mileva rađa vanbračnu kćerku Lizerl (Lieserl) čija se sudbina ne zna. Pojedini izvori spekulišu da je devojčica data na usvajanje, dok drugi navode da je najverovatnije umrla od šarlaha.

1903. Posle udaje u Bernu, Mileva se u potpunosti posvećuje mužu i deci. Potom rađa sinove Hansa Alberta i Eduarda Tetea koji su pokazivali znake mentalnog poremećaja. Oboleo od shizofrenije, Eduard je preminuo 1965. u azilu za umobolne u Švajcarskoj u kom je umrla i Milevina sestra Zorka. 

Primer naučne saradnje bračnog para kakav su bili Mileva i Albert jedan je od najkontroverznijih. Milevina prepiska sa Helenom Savić (rođena Kaufler) i Milanom Bota, kao i pisma unuke Evelin Ajnštajn koja su izneta u javnost 1922. godine, najviše govore o potencijalnom Milevinom naučnom doprinosu u teorijima Alberta Ajnštajna. 

1911. Porodica Ajnštajn seli se u Prag, gde je Albert postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. Mileva je prelazak teško doživela jer je kao Srpkinja bila osetljiva na napetosti između Nemaca i Čeha  sa kojima se, kao Slovenka, identifikovala.

1914. Dobivši prestižno mesto u Pruskoj kraljevskoj akademiji u Berlinu, Ajnštajn, posle ljubavnih prevara, narušenog bračnog odnosa i zajedničkog života sa svojom rođakom Elzom, ostavlja Milevu u Cirihu znatno narušenog zdravlja. 

1919. Bračni par Marić-Ajnštajn razvodi se i zvanično 14. februara 1919. godine.

1921. Novac koji je Ajnštajn dobio od Nobelove nagrade za otkriće foto-efekta daje Milevi kao deo dogovora prilikom razvoda. Mileva se kasnije izdržavala od časova matematike. 

1930. U ranim dvadesetim godinama, sinu Eduardu Teteu dijagnostifikovana je shizofrenija. 

1938. Milevi umire sestra Zorka, a stariji sin Hans Albert odlazi u Ameriku sa svojom porodicom. Mileva ostaje sama sa svojim mlađim sinom u Švajcarskoj.

1948. Mileva umire u Cirihu, 4. avgusta, od posledica šloga. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sankt Galena.