| Аутори | Милева Марић Einstein |
|---|
| Тип рада | Монографије |
|---|
| Место / Издавач | Нови Сад / Прометеј |
|---|
| Година | 2011. |
|---|
| Физички опис | 218 стр. : илустр. ; 21 цм |
|---|
| Жанр рада | писмо |
|---|
| Држава | Србија |
|---|
| Језик | српски |
|---|
| Библиотеке | |
|---|
Коментар
Преписка са кумовима Гајин, јединима који су јој у српству преостали после смрти мајке и сестре, припада периоду када се драма Милеве Марић Ајнштајн ближила крају (1935–1941). Кумови су јој једина веза са завичајем који је мами варљивом надом за повратак. Она, и кад им пише своје свакодневне бриге, то је једноставан и потресан катарзични монолог опроштаја њене драме. Дозирана, достојанствена и суздржана исповест. Ова писма је представљају као поноситу Српкињу, образовану а патријархалну, и на све веома обзирну. Стамена је у својој судбини са скоро античким назорима. У времену када не наилази на разумевање за себе, она га има за све друге. Оно што Милева Ајнштајн пише куми Сидонији Гајин поводом смрти своје тетке Јелене Гајић, можемо узети и као њено казивање сопствене судбине: „Много је пропатила и преживела и сви ти жалосни догађаји накупили су код ње толико горчине...”
Милован Витезовић
