Лујза Ст. Јакшић
1860–1942.
| Супруг | Светолик Јакшић |
|---|---|
| Друга имена | Јелисавета Ела Берник, Алиса Тепер |
| Датум рођења | 1860. |
| Датум смрти | 1942. |
| Везе |
Лична ситуација
Пријатељица Јелене Димитријевић, адресаткиња Писама из Солуна.
Лужичка је Српкиња, рођена као Јелисавета Ела Берник. У Берлину се школовала и, удата за једног Швеђанина, тамо живела под именом Алиса Тепер. По мужевљевој смрти наследила је велико имање и знатан капитал. У Берлину се упознала са Светоликом Јакшићем, дипломатом и публицистом, а венчали су се у Бечу 1899. Име је променила у Лујза.
| Место рођења | Берлин |
|---|---|
| Место боравка | Србија |
| Место смрти | Београд |
| Националност | лужичкосрпска |
| Матерњи језик | енглески и српски |
| Брачни статус | удата |
Професионална ситуација
Одмах по доласку у Београд запослила се Вишој женској школи краљице Драге у којој је предавала француски и енглески језик (1899-1914) и била је заслужна за оснивање ђачке трпезе. За потребе ове школе саставила је прву граматику енглеског језика на српском, Енглеску граматику за ученице Више женске школе. Новцем је помогла супругу да покрене дневне новине Штампа (1902) а умрла је у сиромаштву.
ЛИТЕРАТУРА: Косара Цветковић, Педесетогодишњица Више женске школе у Београду (1863-1913), Београд 1913; Ненад Томовић, Прва граматика енглеског језика у Србији, Психологија, 2005, бр.3; Милан Јовановић Стојимировић, Силуете Старог Београда , Београд 2008.
ИЗВОР: Српски биографски речник, ур. Чедомир Попов, Матица Српска, Нови Сад, 2004.
| Професија | учитељица/наставница/гувернанта |
|---|---|
| Језици на којима је писала | енглески и српски |
| Финансијски аспекти | плата |