Љубица Пешић
1879–1945.Супруг | Душан Пешић |
---|---|
Датум рођења | 1879. |
Датум смрти | 21. јануар 1945. |
Лична ситуација
Рођена је као једно од петоро деце Борка Тодоровића, директора Трговачке академије. Основну школу и Вишу женску школу је завршила у Београду. Учитељски испит је положила 1897-98. Била је супруга Душана Пешића, дивизијског генерала, начелника штаба Треће армије на Крфу, уредника Радника и др. Љубица Пешић је радила у културним, хуманим и националним удружењима. За време балканских ратова радила је у болницама у Ћуприји и Београду. У Првом светском рату, после окупације земље, прелази прво на Крф, а потом са супругом који је постављен за војног аташеа одлази у Рим. Ту је основала одбор за помоћ заробљеним и интернираним Србима крајем 1917. заједно са Полексијом Тодоровић и Делфом Иванић.
Место рођења | Београд |
---|---|
Место боравка | Србија |
Место смрти | Београд |
Националност | српска |
Матерњи језик | српски |
Брачни статус | удата |
Социјална класа | виша класа |
Професионална ситуација
Љубица Пешић је била културна и јавна радница, сарадница многих листова. После рата била је активна у Колу српских сестара и писала је за њихов орган Вардар. Налазила се у управи овог друштва и учествовала је у свим активностима, а често је писала годишње извештаје о раду који су читани на скупштинама друштва. Учествовала је на конгресу Јединства словенских жена који је организовало Коло 1933. у Београду. Од 1924. до 1927. била је и управна чланица Материнског удружења, управо у периоду када је ово друштво подигло свој нови Дом на одојчад. Била је сарадник и Хришћанске заједнице младих људи. Сарађивала је и писала и у Југословенској жени (1931-34) и другим новинама и часописима, а преводила је и са немачког. Одликована је Крстом министарства војног и Крстом Црвеног крста.
Литература:
„Срећан родитељ“, Балкански рат у речи и слици, бр. 40, стр. 631; Вардар (1920-1941); „Годишњи биланс рада Кола српских сестара“, Правда, 14.05.1934, стр. 5; Годишњи извештај Материнског удружења за 1925. год, Београд, 1926; Годишњи извештај Материнског удружења за 1927. год, Београд, 1928; Ко је ко у Југославији, Београд, Загреб, 1928; Delfa Иванић, Успомене, приредила Ј. Милановић, Београд, 2012.
Податке прикупила Јасмина Милановић, ауторку уредио Владимир Ђурић.
Професија | хуманитарна радница, преводитељка, друштвено-културна активисткиња и aуторка текстова за часописе |
---|---|
Језици на којима је писала | српски |
Радови
Чланци и други саставни делови
- Крај ковчега Војводе Путника, у Ници 22. августа 1926. 1926.
- Посмртни говор над гробом поч. Виде Прокић 1927.
- Годишњи извештај о раду Главног Одбора Кола Српских Сестара у Београда, од 1. маја 1938. до 1. маја 1939. 1939.
- Годишњи извештај о раду Главног Одбора Кола Српских Сестара у Београда, од 1. маја 1939. до 1. маја 1940. 1940.
Преводи
- "Жене" 1901.
Рецепција
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе