Навигација

Љубица Пешић

1879–1945.
/uploads/attachment/author/169/216_KNJ.jpg
СупругДушан Пешић
Датум рођења1879.
Датум смрти 21. јануар 1945.

Лична ситуација

Рођена је као једно од петоро деце Борка Тодоровића, директора Трговачке академије. Основну школу и Вишу женску школу је завршила у Београду. Учитељски испит је положила 1897-98. Била је супруга Душана Пешића, дивизијског генерала, начелника штаба Треће армије на Крфу, уредника Радника и др. Љубица Пешић је радила у културним, хуманим и националним удружењима. За време балканских ратова радила је у болницама у Ћуприји и Београду. У Првом светском рату, после окупације земље, прелази прво на Крф, а потом са супругом који је постављен за војног аташеа одлази у Рим. Ту је основала одбор за помоћ заробљеним и интернираним Србима крајем 1917. заједно са Полексијом Тодоровић и Делфом Иванић.

Место рођењаБеоград
Место боравкаСрбија
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Матерњи језиксрпски
Брачни статусудата
Социјална класавиша класа

Професионална ситуација

Љубица Пешић је била културна и јавна радница, сарадница многих листова. После рата била је активна у Колу српских сестара и писала је за њихов орган Вардар. Налазила се у управи овог друштва и учествовала је у свим активностима, а често је писала годишње извештаје о раду који су читани на скупштинама друштва. Учествовала је на конгресу Јединства словенских жена који је организовало Коло 1933. у Београду. Од 1924. до 1927. била је и управна чланица Материнског удружења, управо у периоду када је ово друштво подигло свој нови Дом на одојчад. Била је сарадник и Хришћанске заједнице младих људи. Сарађивала је и писала и у Југословенској жени (1931-34) и другим новинама и часописима, а преводила је и са немачког. Одликована је Крстом министарства војног и Крстом Црвеног крста.

Литература:

„Срећан родитељ“, Балкански рат у речи и слици, бр. 40, стр. 631; Вардар (1920-1941); „Годишњи биланс рада Кола српских сестара“, Правда, 14.05.1934, стр. 5; Годишњи извештај Материнског удружења за 1925. год, Београд, 1926; Годишњи извештај Материнског удружења за 1927. год, Београд, 1928; Ко је ко у Југославији, Београд, Загреб, 1928; Delfa Иванић, Успомене, приредила Ј. Милановић, Београд, 2012.

Податке прикупила Јасмина Милановић, ауторку уредио Владимир Ђурић.

Професијахуманитарна радница, преводитељка, друштвено-културна активисткиња и aуторка текстова за часописе
Језици на којима је писаласрпски

Рецепција

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе