Ljubica Pešić
1879–1945.Suprug | Dušan Pešić |
---|---|
Datum rođenja | 1879. |
Datum smrti | 21. januar 1945. |
Lična situacija
Rođena je kao jedno od petoro dece Borka Todorovića, direktora Trgovačke akademije. Osnovnu školu i Višu žensku školu je završila u Beogradu. Učiteljski ispit je položila 1897-98. Bila je supruga Dušana Pešića, divizijskog generala, načelnika štaba Treće armije na Krfu, urednika Radnika i dr. Ljubica Pešić je radila u kulturnim, humanim i nacionalnim udruženjima. Za vreme balkanskih ratova radila je u bolnicama u Ćupriji i Beogradu. U Prvom svetskom ratu, posle okupacije zemlje, prelazi prvo na Krf, a potom sa suprugom koji je postavljen za vojnog atašea odlazi u Rim. Tu je osnovala odbor za pomoć zarobljenim i interniranim Srbima krajem 1917. zajedno sa Poleksijom Todorović i Delfom Ivanić.
Mesto rođenja | Beograd |
---|---|
Mesto boravka | Srbija |
Mesto smrti | Beograd |
Nacionalnost | srpska |
Maternji jezik | srpski |
Bračni status | udata |
Socijalna klasa | viša klasa |
Profesionalna situacija
Ljubica Pešić je bila kulturna i javna radnica, saradnica mnogih listova. Posle rata bila je aktivna u Kolu srpskih sestara i pisala je za njihov organ Vardar. Nalazila se u upravi ovog društva i učestvovala je u svim aktivnostima, a često je pisala godišnje izveštaje o radu koji su čitani na skupštinama društva. Učestvovala je na kongresu Jedinstva slovenskih žena koji je organizovalo Kolo 1933. u Beogradu. Od 1924. do 1927. bila je i upravna članica Materinskog udruženja, upravo u periodu kada je ovo društvo podiglo svoj novi Dom na odojčad. Bila je saradnik i Hrišćanske zajednice mladih ljudi. Sarađivala je i pisala i u Jugoslovenskoj ženi (1931-34) i drugim novinama i časopisima, a prevodila je i sa nemačkog. Odlikovana je Krstom ministarstva vojnog i Krstom Crvenog krsta.
Literatura:
„Srećan roditelj“, Balkanski rat u reči i slici, br. 40, str. 631; Vardar (1920-1941); „Godišnji bilans rada Kola srpskih sestara“, Pravda, 14.05.1934, str. 5; Godišnji izveštaj Materinskog udruženja za 1925. god, Beograd, 1926; Godišnji izveštaj Materinskog udruženja za 1927. god, Beograd, 1928; Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd, Zagreb, 1928; Delfa Ivanić, Uspomene, priredila J. Milanović, Beograd, 2012.
Podatke prikupila Jasmina Milanović, autorku uredio Vladimir Đurić.
Profesija | humanitarna radnica, prevoditeljka, društveno-kulturna aktivistkinja i autorka tekstova za časopise |
---|---|
Jezici na kojima je pisala | srpski |
Radovi
Članci i drugi sastavni delovi
- Kraj kovčega Vojvode Putnika, u Nici 22. avgusta 1926. 1926.
- Posmrtni govor nad grobom poč. Vide Prokić 1927.
- Godišnji izveštaj o radu Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara u Beograda, od 1. maja 1938. do 1. maja 1939. 1939.
- Godišnji izveštaj o radu Glavnog Odbora Kola Srpskih Sestara u Beograda, od 1. maja 1939. do 1. maja 1940. 1940.
Prevodi
- "Žene" 1901.
Recepcija
Čitala je
* Navedene su samo autorke iz baze