Навигација

Elodie Мијатовић

1825–1909.
/uploads/attachment/author/46/49_%D0%95%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0.jpg
СупругЧедомиљ Мијатовић
Друга именаElodie Lawton
Датум рођења 13. децембар 1825.
Датум смрти1909.
Везе

Лична ситуација

Eлодија Мијатовић, рођена Лаутон (Lawton), рођена је у Лондону 1825. године. Завршила је филозофију. Борила се за права црнаца. Живела је и радила у адвокатури аболиционистичког покрета у Бостону педесетих година 19. века да би се 1864. године удала за српског политичара, писца и дипломату Чедомиља Мијатовића који је у Србији био министар финансија и иностраних дела, вечити претендент на место вође Напредне странке. Чедомиљ је од ње био 17 година млађи. Са њим је живела најпре у Београду где је купила од породичног пријатеља Френсиса Мекензија, Шкота, представника британског Библијског друштва, кућу са великом баштом, познатом и као вила Лаутон. Захваљујући свом мужу, научила је српски језик и заинтересовала се за српску историју. Елодија и Чедомиљ отишли су из Србије након гашења династије Обреновић, 1903. године. Преселили су се у Лондон. Елодија је умрла у Лондону 1909. године.

Место рођењаGreat Britain
Место боравкаСрбија и Уједињено краљевство
Место смртиLondon
Националностенглеска
Матерњи језикенглески и српски
Брачни статусудата
Социјална класавиша класа
Образовањеуниверзитетско образовање

Професионална ситуација

Елодија Мијатовић остаће упамћена као списатељица и преводитељка српских књига на енглески језик. Снажно је пропагирала српске интересе у Европи и 1872. године у Лондону је објавила Историју модерне Србије (Тhe History of Modern Serbia), а потом и Српски фолклор (Serbian Folklore) 1874. године. Основала је београдско Удружење жена и била почасни члан Добротворних Задруга и Савеза Српкиња који су објављивали у часопису Женски свет. Почетком 20. века Елодија Мијатовић је била прва и једина која је у Њујорку превела на енглески језик десет српских народних бајки. Посебно је значајан њен превод песама из Косовског циклуса и покушај да све песме уједини у целовиту националну баладу (Kossovo: an Attempt to bring Serbian National Songs, about the Fall of the Serbian Empire at the Battle of Kosovo, into one Poem).

Извор:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Шеста свеска: слово М; Доступно на: http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_06#page/0/mode/1up

Професијапреводитељка са енглеског, историчарка и друштвено-културна активисткиња
Језици на којима је писалаенглески и српски
Финансијски аспектидруги приход

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе