Navigacija

Elodie Mijatović

1825–1909.
/uploads/attachment/author/46/49_%D0%95%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0.jpg
Suprug Čedomilj Mijatović
Druga imena Elodie Lawton
Datum rođenja 13. decembar 1825.
Datum smrti 1909.
Veze

Lična situacija

Elodija Mijatović, rođena Lauton (Lawton), rođena je u Londonu 1825. godine. Završila je filozofiju. Borila se za prava crnaca. Živela je i radila u advokaturi abolicionističkog pokreta u Bostonu pedesetih godina 19. veka da bi se 1864. godine udala za srpskog političara, pisca i diplomatu Čedomilja Mijatovića koji je u Srbiji bio ministar finansija i inostranih dela, večiti pretendent na mesto vođe Napredne stranke. Čedomilj je od nje bio 17 godina mlađi. Sa njim je živela najpre u Beogradu gde je kupila od porodičnog prijatelja Frensisa Mekenzija, Škota, predstavnika britanskog Biblijskog društva, kuću sa velikom baštom, poznatom i kao vila Lauton. Zahvaljujući svom mužu, naučila je srpski jezik i zainteresovala se za srpsku istoriju. Elodija i Čedomilj otišli su iz Srbije nakon gašenja dinastije Obrenović, 1903. godine. Preselili su se u London. Elodija je umrla u Londonu 1909. godine.

Mesto rođenja Great Britain
Mesto boravka Srbija i Ujedinjeno kraljevstvo
Mesto smrti London
Nacionalnost engleska
Maternji jezik engleski i srpski
Bračni status udata
Socijalna klasa viša klasa
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

Profesionalna situacija

Elodija Mijatović ostaće upamćena kao spisateljica i prevoditeljka srpskih knjiga na engleski jezik. Snažno je propagirala srpske interese u Evropi i 1872. godine u Londonu je objavila Istoriju moderne Srbije (The History of Modern Serbia), a potom i Srpski folklor (Serbian Folklore) 1874. godine. Osnovala je beogradsko Udruženje žena i bila počasni član Dobrotvornih Zadruga i Saveza Srpkinja koji su objavljivali u časopisu Ženski svet. Početkom 20. veka Elodija Mijatović je bila prva i jedina koja je u Njujorku prevela na engleski jezik deset srpskih narodnih bajki. Posebno je značajan njen prevod pesama iz Kosovskog ciklusa i pokušaj da sve pesme ujedini u celovitu nacionalnu baladu (Kossovo: an Attempt to bring Serbian National Songs, about the Fall of the Serbian Empire at the Battle of Kosovo, into one Poem).

Izvor:

Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića sakupio, obradio i sredio Vlastoje D. Aleksijević (1911–1969); Šesta sveska: slovo M; Dostupno na: http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_06#page/0/mode/1up

Profesija prevoditeljka sa engleskog, istoričarka i društveno-kulturna aktivistkinja
Jezici na kojima je pisala engleski i srpski
Finansijski aspekti drugi prihod

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze