Драга Димитријевић Дејановић

Због ставова које је заступала Драга Дејановић је с правом названа „првом српском феминисткињом”. Она се кроз серију предавања јавно и енергично залагала за неопходност образовања женске деце. Обраћајући се директно „српским мајкама”,  покушала је да на што делотворнији начин укаже на овај проблем. Такође је и енергично критиковала жене због њихове пасивности и неспремности да се промене. Драга Дејановић је, у духу времена у коме је живела и стварала, писала и поезију. Њен поетски опус се дели на љубавну и родољубиву поезију. Прве песме су јој штампане у Даници, а касније је објављивала и у Застави, Јавору. Родољубивом поезијом Драга је желела да „пробуди народну самосвест”.  Текстови и предавања којима се обраћала „Српкињама” и „српским мајкама”  штампани су у Матици и Младој Србадији,  часопису Уједињене омладине српске. Драга Дејановић је за собом оставила у рукопису недовршену драму „Диоба Јакшића”, приповетку „Свећеник у Морлаку”, песму „Мученик” и педагошку расправу „Мати”.

Сарађивала је са Владимиром Јовановићем, Алимпијем Васиљевићем, Лазом Костићем, Антонијем Хаџићем, Илијом Вучетићем и Светозаром Марковићем.

Ауторку уредила и биобиблиографију направила Ивана Пантелић, септембар 2012.