Навигација

Анка Обреновић

1821–1868.
/uploads/attachment/author/23/33_%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg
СупругАлександар Константиновић
Датум рођења 20. март 1821.
Датум смрти 29. мај 1868.
Везе

Лична ситуација

Анка Обреновић, кћи господара Јеврема Обреновића, синовица Милоша Обреновића, кнеза Србије, рођена је у Шапцу, 20. марта  (1.априла по ст. кал. 1821. године). Мајка Томанија била је кћи Анте Богићевића. Анка је имала још осморо браће и сестара. Отац јој је омогућио за ондашње прилике у Србији изузетно образовање – учила је да свира гитару и клавир, немачки, доцније и француски језик. По преласку у Београд, 1831, за њихово образовање унајмљен је брачни пар из Земуна – Тина (Христина) и Димитрије Тирол који су у дому Јеврема Обреновића остали следећих 12 година. Анка је од Тине учила грађанско понашање и манире, док их је Димитрије подучавао страним језицима. Године 1842. (26. априла) Анка се удала за спахију Александра Константиновића и са њим имала четворо деце (међу њима и Катарину, вереницу и несуђену другу жену кнеза Михаила). Њен слободоуман живот је нарочито дошао до изражаја након смрти мужа, када рађа ванбрачну кћерку, Симку, са рођеним зетом. Најзад, њен прелазак у Београд 1859. и улазак на велика врата у политичке и династичке игре династије Обреновић коштаће је живота: убијена је у Кошутњаку, заједно са својим братом од стрица, кнезом Михајлом Обреновићем, 29. маја 1868, док су њена кћерка Катарина и мајка Томанија преживеле атентат. Није доживела да види унука свог брата Милоша, Милана Обреновића, као краља Србије. Сахрањена је у манастиру Раковица крај Београда, уз остале чланове династије Обреновић.

Место рођењаШабац
Место боравкаСрбија
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Матерњи језиксрпски
Брачни статусудовица
Број деце5
Имена децеТоманија, Александар, Катарина, Стана, Симона
Пол децеF (4) M (1)
Социјална класааристократија по рођењу
Образовањеобразована код куће

Професионална ситуација

Као ћерка најпросвећенијег и најобразованијег Милошевог брата, Јеврема, Анка Обреновић је за тадашње прилике добила знатно образовање (домаћи учитељи Христина-Тина и Димитрије Тирол). Уз немачки и француски језик, превођење, свирање на „гитар“ и на клавиру, прва је одбацила народну ношњу и обукла се по последњој бечкој моди у старом Београду, увела у кућу европски намештај, а такође су била чувена и њена литерарна посела и балови које је приређивала (по повратку у Београд, као удовица и зрела жена, у доба владе њеног брата од стрица, кнеза Михаила Обреновића). Њене литерарне амбиције видљиве су у раној младости кроз низ превода по ондашњој водећој српској периодици. То су поучне приче преведене са немачког за српско читатељство, а које је Анка бирала вероватно по некој својој личној вокацији. Из тога проистиче и њена прва објављена књига превода 14 прича (са немачког), под насловом - „Наравоучителне повести”, објављеној 1836. у Београду, чиме је стекла глас прве српске књижевнице, а коју је поздравио и уредник Новина сербских, Димитрије Давидовић. Те године (1836) она почиње да пише и свој Дневник, који ће водити непуне две године (до почетка 1838), и који ће угледати светло дана након пуних 170 година (2007. године, у приређивању Радмиле Гикић Петровић). Ту је негде и крај њеног књижевног рада и интереса за књижевност, и то углавном, све што је написала ова умна и веома амбициозна жена. Касније мање књижевне а више политичко-династичке амбиције одвешће је у превремену смрт, заједно са кнезом Михаилом, у атентату у Кошутњаку, 1868. године. Њена књижевна појава била је видна и важна за почетке српске књижевности. За њу се зна као за једну од првих српских књижевница, а спомиње је у том контексту и Милица Стојадиновић Српкиња у свом Дневнику у Фрушкој гори 1854.

О приватној и професионалној ситуацији ауторке: Славица Гароња Радованац (септембар 2012).

Библиографија радова: Драгана Грујић и Гордана Ђоковић (септембар 2012).

Извор:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Осма свеска: слова Њ-О; Доступно на : http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up

Професијапреводитељка и aуторка прозе/романа
Језици на којима је писаласрпски
Финансијски аспектидруго

Рецепција

Рецепција током живота ауторке

Рецепција након њене смрти

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе