Ана Видовић

Под утицајем народне културе и језика, Ана Видовић је читала Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, што је и утицало на њено стваралаштво. Наиме, њена дела настала су под снажним утицајем народног језика и књижевности, надасве приповедака које је чула у Далмацији.

Поред српског, Ана Видовић је говорила и писала на италијанском језику .

Стил писања Ане Видовић назван је „илирски” или чак „српскохрватски” као епитет обележја језичке политике илиризма да оствари потпуно јединство српског и хрватског језика. Сматрана је првом „Илиркињом” како  је касније себе назвала и Драга Дејановић. Наиме, илиризам као књижевни и друштвено-политички покрет у хрватском поднебљу тридесетих и четрдесетих година 19. века обележило је погрешно разумевање порекла јужнословенских народа сматрајући их потомцима старих Илира и залажући се за јединствену књижевност. Међутим, упркос јасно истакнутој националној функцији књижевности, илиризам се није могао похвалити јединственим стилом, али се стилски ослањао на песнички језик хрватског барока и претпрепородну традицију сегментирајући стилске технике европског сентиментализма, преромантизма и романтизма. О томе сведоче Анини стихови из песме „Виђење”:

„Далматинска мила доња-горо,

Коли липа јутрос ми се кажеш!

Да би могла, би те позлатила,

Име твоје тако прогласила,

По свем свету да би се славила”.

1841. године објавила је своје прво дело, песничку приповетку у два певања, „Анка и Станко”, у Задру.

Ана Видовић била и је сарадница часописа Зора Далматинска у периоду од 1844. до 1849. године када је лист угашен. Такође, од 1844. године почела је да објављује своје сакупљене песме у Задру, у пет књига, које је пратио превод на италијански језик, сматра се под утицајем мужа.

Објавила је две књиге на италијанском језику: 1846. године збирку песама и 1856. године еп о Ромуловом оснивању Рима. Еп је имао 1108 стихова и 18 певања. Под утицајем народног песништва, користила је десетерац, чак и када је писала на италијанском језику. Наводи се да је стихом знатно утицала на свог савременика, хрватског књижевника и политичара Луку Ботића.

Своје радове објављивала је и у Филиповићевом Бисеру (1863) и Народном Коледару (1863, 1864) који је издавала Матица Далматинска у Задру.

Извор и литература:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Друга свеска: В-Г; доступно на:

http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_02#page/180/mode/1up

„Илиризам“, Речник књижевних термина (ур. Драгиша Живковић), Београд: Нолит, 1985, 260-261.

Ауторку уредиле: Милица Ђуричић и Марија Булатовић