Ana Vidović

Pod uticajem narodne kulture i jezika, Ana Vidović je čitala Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, što je i uticalo na njeno stvaralaštvo. Naime, njena dela nastala su pod snažnim uticajem narodnog jezika i književnosti, nadasve pripovedaka koje je čula u Dalmaciji.

Pored srpskog, Ana Vidović je govorila i pisala na italijanskom jeziku .

Stil pisanja Ane Vidović nazvan je „ilirski” ili čak „srpskohrvatski” kao epitet obeležja jezičke politike ilirizma da ostvari potpuno jedinstvo srpskog i hrvatskog jezika. Smatrana je prvom „Ilirkinjom” kako  je kasnije sebe nazvala i Draga Dejanović. Naime, ilirizam kao književni i društveno-politički pokret u hrvatskom podneblju tridesetih i četrdesetih godina 19. veka obeležilo je pogrešno razumevanje porekla južnoslovenskih naroda smatrajući ih potomcima starih Ilira i zalažući se za jedinstvenu književnost. Međutim, uprkos jasno istaknutoj nacionalnoj funkciji književnosti, ilirizam se nije mogao pohvaliti jedinstvenim stilom, ali se stilski oslanjao na pesnički jezik hrvatskog baroka i pretpreporodnu tradiciju segmentirajući stilske tehnike evropskog sentimentalizma, preromantizma i romantizma. O tome svedoče Anini stihovi iz pesme „Viđenje”:

„Dalmatinska mila donja-goro,

Koli lipa jutros mi se kažeš!

Da bi mogla, bi te pozlatila,

Ime tvoje tako proglasila,

Po svem svetu da bi se slavila”.

1841. godine objavila je svoje prvo delo, pesničku pripovetku u dva pevanja, „Anka i Stanko”, u Zadru.

Ana Vidović bila i je saradnica časopisa Zora Dalmatinska u periodu od 1844. do 1849. godine kada je list ugašen. Takođe, od 1844. godine počela je da objavljuje svoje sakupljene pesme u Zadru, u pet knjiga, koje je pratio prevod na italijanski jezik, smatra se pod uticajem muža.

Objavila je dve knjige na italijanskom jeziku: 1846. godine zbirku pesama i 1856. godine ep o Romulovom osnivanju Rima. Ep je imao 1108 stihova i 18 pevanja. Pod uticajem narodnog pesništva, koristila je deseterac, čak i kada je pisala na italijanskom jeziku. Navodi se da je stihom znatno uticala na svog savremenika, hrvatskog književnika i političara Luku Botića.

Svoje radove objavljivala je i u Filipovićevom Biseru (1863) i Narodnom Koledaru (1863, 1864) koji je izdavala Matica Dalmatinska u Zadru.

Izvor i literatura:

Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića sakupio, obradio i sredio Vlastoje D. Aleksijević (1911–1969); Druga sveska: V-G; dostupno na:

http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_02#page/180/mode/1up

„Ilirizam“, Rečnik književnih termina (ur. Dragiša Živković), Beograd: Nolit, 1985, 260-261.

Autorku uredile: Milica Đuričić i Marija Bulatović