Milica Todorović-Ninković

Rođena je u Novom Sadu 30. januara 1854. Tu je završila osnovnu školu i devojačku školu. Kad je imala 16 godina, upoznala se sa Svetozarem Markovićem, pod čijim je uticajem odlučila da ode u Cirih i tamo se sa sestrom upiše na pedagoške studije. Godine 1874. dolazi sa sestrom i majkom u Kragujevac, gde je nameravala da otvori žensku privatnu školu. Ipak, ovo im nije bilo dozvoljeno. Obe sestre su smatrane za „opasne anarhistkinje” i bilo im je naređeno da napuste Kragujevac i da se jave odseku unutrašnjih poslova opštine Beograda. Pošto je to značilo da će ih kao strance i nepoželjne proterati iz Srbije, Milica se udala za Peru Todorovića, a Anka, njena sestra, za trgovca u Kragujevcu, da bi se spasle progonstva. Za vreme Prvog srpsko-turskog rata Milica je bila dobrovoljna bolničarka 1876. godine. Nakon rata otišla je sa mužem u Novi Sad. Dobila je stipendiju da studira medicinu u Petrogradu, ali se tamo razbolela i, pošto nije mogla da daje ispite, izgubila je stipendiju. Vratila se u Novi Sad, ali je zatim otišla sa mužem, koji je bio prognan, u Pariz. Tamo se ponovo razbolela. Kada je pao kabinet Jovana Ristića i kada su svi politički izgnanici dobili pomilovanje, vratili su se u Srbiju. Iz Beograda su prešli kod Miličine sestre, Anke, ali Milica je bila ozbiljno bolesna, pa je i preminula tamo 18. novembra 1881. godine.

Korišćen izvor:

 Aleksijević, Vlastoje D. Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića, sveska 13, str. 51-54