Navigacija

Jelena Balšić

Suprug Đurađ Balšić, Sandalj Hranić
Datum rođenja 1366.
Datum smrti 1433.
Veze

Lična situacija

Potiče iz vladarske porodice – roditelji su joj bili knez Lazar i kneginja Milica, poreklom od roda Nemanjića, svetorodne dinastije koja je vladala Srbijom od druge polovine dvanaestog do sedamdesetih godina četrnaestog veka. Rođena je između 1366. i 1371. godine kao treća kćer. Imala je sestre Maru, Draganu, Teodoru i Oliveru i dva brata – despota Stefana Lazarevića, budućeg vladara Srbije i Vuka. Veruje se da je Jelena stekla odlično obrazovanje na roditeljskom dvoru u Kruševcu, tadašnjoj prestonici. Na njen razvoj uticala je učena monahinja Jefimija, Miličina rođaka, koja je sa njima živela.

Jelena se udala za zetskog gospodara Đurđa Stracimirovića Balšića 1386. ili 1387. godine i sa njim imala sina jedinca Balšu III. Nakon Đurđeve smrti 1403. godine, upravljala je zemljom i time se svrstala u red žena – vladarki, kojih je bilo i u srpskom srednjem veku – kraljica Jelena Anžujska, carica Jelena, kneginja Milica. Vladavina Jelene Balšić obeležena je ratovanjem protiv Venecije (1405–1409), jer je želela da pod okrilje Zete vrati gradove Skadar i Drivast, koje je Veneciji ustupio Đurađ. Za predaju Jelene i Balše Mlečani su obećali veliku nagradu, koja je dostigla 2.000 dukata. Na pregovore u Veneciju s duždem otišla je Jelena sama, ne želeći da izlaže sina opasnosti. Plenila je borbenošću i odlučnošću, energijom i pameću. Mir je sklopljen oktobra 1409. s tim da svaka strana zadrži ono što je imala pre njenog odlaska u Mletke.

Po drugi put udala se 1411. za Sandalja Hranića, bosanskog vojvodu, jednog od najvećih velikaša bosanske države i najmoćnijeg suseda Dubrovnika, gde je imao palatu i gde su on i Jelena ostavljali novac, nakit i posuđe na čuvanje.

Godine 1435. Jelena je po drugi put ostala bez muža – prethodno je 1421. izgubila i sina Balšu. Povukla se na ostrvo Goricu (Brezovicu, Bešku) u Skadarskom jezeru, gde je podigla manastir.  Poslednje godine života (1435–1443) provela je u ovoj  svojoj zadužbini, zanimajući se za monaštvo i proučavajući religioznu literaturu.

Želela je da počiva u Dubrovniku, ali nije dobila dozvolu da u gradu podigne pravoslavnu crkvu. Umrla je početkom 1443. godine i sahranjena u svojoj zadužbini. 

Mesto rođenja Prilepac
Mesto boravka Crna Gora i Srbija
Mesto smrti Ostrvo Gorica, Brezovica, Beška u Skadarskom jezeru
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status udovica
Broj dece 1
Imena dece Balša
Pol dece M
Socijalna klasa aristokratija po rođenju
Obrazovanje obrazovana kod kuće
Religija pravoslavlje

Profesionalna situacija

Dala je važan doprinos kulturnom životu prve polovine petnaestog veka. U tom periodu, pored književnog centra u Despotovini, razvilo se i jedno malo duhovno središte u Zeti, u manastirima Skadarskog jezera. Njegova pojava vezuje se za Jeleninu aktivnost, kao i za veze Zete s Moravskom Srbijom s jedne i Svetom Gorom s druge strane.

Jelena Balšić zauzima mesto u istoriji književnosti zbog svoje prepiske s Nikonom Jerusalimcem, sačuvane u rukopisnom Goričkom zborniku iz 1441/42. godine, koji se sada čuva u Arhivu SANU, pod brojem 446.  Zbornik je sastavljen po Jeleninoj želji i dobio je ime po njenoj zadužbini na Skadarskom jezeru. Izuzetno je važan jer predstavlja jedino poznato svedočanstvo o njenim književnim sklonostima. Pored toga, to  je najznačajniji književni sastav srednjovekovne Zete i svedoči o prisustvu i učvršćenju vizantijske duhovnosti na ovoj teritoriji. 

Gorički zbornik pisan je rukom Jeleninog duhovnika Nikona Jerusalimca i predstavlja vrstu male srednjovekovne enciklopedije u kojoj su zastupljeni spisi iz geografije, geometrije, kosmografije, zatim žitija, monaška pravila i putopis. Opisan je i kao lična enciklopedija jedne plemkinje, priručna knjiga sa pretežno crkvenom problematikom, ali i egzaktnim znanjem. Gorički zbornik pripada tipu autorskog zbornika, koji svedoči o obrazovanju i interesovanjima naručioca.  Nesumnjiva je njegova isihastička orijentacija – monaška pravila, koja je Nikon uneo u Zbornik, napisana su u duhu isihastičke literature, a poznato je da je Nikon pripadao ovom pravoslavnom duhovnom pokretu.

Proučavaoci književnosti srpskog srednjeg veka naročitu pažnju posvetili su prepisci Jelene Balšić i Nikona Jerusalimca. U Goričkom zborniku postojale su tri Jelenine poslanice, od kojih je, danas, na žalost, u celini sačuvana samo jedna, naslovljena Otpisanije bogoljubno. U ovom pismu Jelenino obraćanje Nikonu obojeno je poverenjem i prisnošću, ona traži njegovo mišljenje o načinima ustrojstva monaškog života – idioritmiji i opštežiću, kao i o milostinji i još nekim duhovnim pitanjima. O temama koje je zaokupljaju govori sa puno emocija, pokazujući i dobro poznavanje religiozne literature.

Na osnovu Nikonovih odgovora, ipak, mogućno je naslutiti sadržinu druge dve, samo delimično sačuvane Jelenine poslanice. Na taj način, iako posredno, možemo da pratimo širinu njenih interesovanja. I Nikonovi i Jelenini sastavi u ovom zborniku posvećeni su monaškoj i teološkoj problematici. Jelenu je, na primer, zanimalo zašto se klanjamo ikonama i krstu, koji su „delo ruku ljudskih”, na šta se nadovezao Nikonov traktat o poštovanju svetih koji su naslikani na ikonama. Mnogobrojne su teme o kojima oni jedno drugom pišu: o liku idealnog vladara, o individualnom i zajedničkom životu monaha, o problemu vaspitanja novog čoveka, ili, kako Nikon rezonuje: na koji način „svući staroga čoveka i obući novoga”. Naročito se mnogo zadržavaju na pojedinostima o stvaranju sveta, o Adamu, kao i na širokom spektru drugih tema. Pored duhovnih saveta, Jelena je od Nikona tražila i obaveštenja iz oblasti koje su krasile tadašnjeg srpskog učenog čoveka.  Nije poznato da li je Jelena primila monaštvo – o tome je svakako razmišljala, ali je utvrđeno da struktura Goričkog zbornika nije kao kod uobičajenih knjiga za čitanje u ženskim manastirima.

Zna se da je za jednu Jeleninu knjigu kotorski zlatar Andrija trebalo da izradi  korice sa likom Spasitelja 1441. godine. Ugovor o izradi korica bio je sudski overen, ali je kasnije poništen, nije poznato zbog čega.

Pored poslanica, od tekstova vezanih za Jelenu Balšić treba pomenuti mirovni ugovor koji je potpisala s Venecijom 1409, kao i  testament pisan 1442. godine. Iz testamenta se vidi da je ova umna i obrazovana žena posedovala bibloteku.

O Jeleninom ktitorstvu svedoči natpis iz 1440. godine nad portalom  manastira na Gorici, koji je posvećen Bogorodici. Namenjen je za Jelenino grobno mesto, što je navela u testamentu. Pominje se i kao ktitorka crkve Svetog Đorđa, takođe na Gorici, dok je po nekima to mogao bi biti Đurađ II Stracimirović Balšić. Manastir u Goričanima u Zeti, blizu Skadarskog jezera, možda je jedna od njenih zadužbina. Brčeli, manastir u oblasti Virpazara, ima crkve posvećene Rođenju Bogorodice i Svetom Nikoli. Donji manastir, po predanju, zadužbina je Jelene Balšić.

Celokupnom svojom delatnošću Jelena se ukazuje kao predstavnica prosvećenog srpskog društva onoga vremena. Učestvovanjem u javnom životu, ktitorskom delatnošću i književnim radom, ona se nadovezuje na već razvijenu tradiciju izuzetnih žena iz srpske prošlosti.

Osnovni izvor za bibliografiju:

Svetlana Tomin, Bibliografija radova o Jeleni Balšić  (između 1366. i 1371 – 1443), Knjiženstvo, časopis za studije književnosti, roda i kulture, 2012: http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php. ISSN 2217-7809

Hronologiju života i rada i bibliografiju napravila Svetlana Tomin, jul, avgust 2012.

Profesija političarka, kulturni i obrazovni patron i autorka kompilacija i antologija
Jezici na kojima je pisala srpski
Finansijski aspekti drugi prihod

Recepcija

Recepcija nakon njene smrti

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze