Jelena Balšić

Dala je važan doprinos kulturnom životu prve polovine petnaestog veka. U tom periodu, pored književnog centra u Despotovini, razvilo se i jedno malo duhovno središte u Zeti, u manastirima Skadarskog jezera. Njegova pojava vezuje se za Jeleninu aktivnost, kao i za veze Zete s Moravskom Srbijom s jedne i Svetom Gorom s druge strane.

Jelena Balšić zauzima mesto u istoriji književnosti zbog svoje prepiske s Nikonom Jerusalimcem, sačuvane u rukopisnom Goričkom zborniku iz 1441/42. godine, koji se sada čuva u Arhivu SANU, pod brojem 446.  Zbornik je sastavljen po Jeleninoj želji i dobio je ime po njenoj zadužbini na Skadarskom jezeru. Izuzetno je važan jer predstavlja jedino poznato svedočanstvo o njenim književnim sklonostima. Pored toga, to  je najznačajniji književni sastav srednjovekovne Zete i svedoči o prisustvu i učvršćenju vizantijske duhovnosti na ovoj teritoriji. 

Gorički zbornik pisan je rukom Jeleninog duhovnika Nikona Jerusalimca i predstavlja vrstu male srednjovekovne enciklopedije u kojoj su zastupljeni spisi iz geografije, geometrije, kosmografije, zatim žitija, monaška pravila i putopis. Opisan je i kao lična enciklopedija jedne plemkinje, priručna knjiga sa pretežno crkvenom problematikom, ali i egzaktnim znanjem. Gorički zbornik pripada tipu autorskog zbornika, koji svedoči o obrazovanju i interesovanjima naručioca.  Nesumnjiva je njegova isihastička orijentacija – monaška pravila, koja je Nikon uneo u Zbornik, napisana su u duhu isihastičke literature, a poznato je da je Nikon pripadao ovom pravoslavnom duhovnom pokretu.

Proučavaoci književnosti srpskog srednjeg veka naročitu pažnju posvetili su prepisci Jelene Balšić i Nikona Jerusalimca. U Goričkom zborniku postojale su tri Jelenine poslanice, od kojih je, danas, na žalost, u celini sačuvana samo jedna, naslovljena Otpisanije bogoljubno. U ovom pismu Jelenino obraćanje Nikonu obojeno je poverenjem i prisnošću, ona traži njegovo mišljenje o načinima ustrojstva monaškog života – idioritmiji i opštežiću, kao i o milostinji i još nekim duhovnim pitanjima. O temama koje je zaokupljaju govori sa puno emocija, pokazujući i dobro poznavanje religiozne literature.

Na osnovu Nikonovih odgovora, ipak, mogućno je naslutiti sadržinu druge dve, samo delimično sačuvane Jelenine poslanice. Na taj način, iako posredno, možemo da pratimo širinu njenih interesovanja. I Nikonovi i Jelenini sastavi u ovom zborniku posvećeni su monaškoj i teološkoj problematici. Jelenu je, na primer, zanimalo zašto se klanjamo ikonama i krstu, koji su „delo ruku ljudskih”, na šta se nadovezao Nikonov traktat o poštovanju svetih koji su naslikani na ikonama. Mnogobrojne su teme o kojima oni jedno drugom pišu: o liku idealnog vladara, o individualnom i zajedničkom životu monaha, o problemu vaspitanja novog čoveka, ili, kako Nikon rezonuje: na koji način „svući staroga čoveka i obući novoga”. Naročito se mnogo zadržavaju na pojedinostima o stvaranju sveta, o Adamu, kao i na širokom spektru drugih tema. Pored duhovnih saveta, Jelena je od Nikona tražila i obaveštenja iz oblasti koje su krasile tadašnjeg srpskog učenog čoveka.  Nije poznato da li je Jelena primila monaštvo – o tome je svakako razmišljala, ali je utvrđeno da struktura Goričkog zbornika nije kao kod uobičajenih knjiga za čitanje u ženskim manastirima.

Zna se da je za jednu Jeleninu knjigu kotorski zlatar Andrija trebalo da izradi  korice sa likom Spasitelja 1441. godine. Ugovor o izradi korica bio je sudski overen, ali je kasnije poništen, nije poznato zbog čega.

Pored poslanica, od tekstova vezanih za Jelenu Balšić treba pomenuti mirovni ugovor koji je potpisala s Venecijom 1409, kao i  testament pisan 1442. godine. Iz testamenta se vidi da je ova umna i obrazovana žena posedovala bibloteku.

O Jeleninom ktitorstvu svedoči natpis iz 1440. godine nad portalom  manastira na Gorici, koji je posvećen Bogorodici. Namenjen je za Jelenino grobno mesto, što je navela u testamentu. Pominje se i kao ktitorka crkve Svetog Đorđa, takođe na Gorici, dok je po nekima to mogao bi biti Đurađ II Stracimirović Balšić. Manastir u Goričanima u Zeti, blizu Skadarskog jezera, možda je jedna od njenih zadužbina. Brčeli, manastir u oblasti Virpazara, ima crkve posvećene Rođenju Bogorodice i Svetom Nikoli. Donji manastir, po predanju, zadužbina je Jelene Balšić.

Celokupnom svojom delatnošću Jelena se ukazuje kao predstavnica prosvećenog srpskog društva onoga vremena. Učestvovanjem u javnom životu, ktitorskom delatnošću i književnim radom, ona se nadovezuje na već razvijenu tradiciju izuzetnih žena iz srpske prošlosti.

Osnovni izvor za bibliografiju:

Svetlana Tomin, Bibliografija radova o Jeleni Balšić  (između 1366. i 1371 – 1443), Knjiženstvo, časopis za studije književnosti, roda i kulture, 2012: http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php. ISSN 2217-7809

Hronologiju života i rada i bibliografiju napravila Svetlana Tomin, jul, avgust 2012.