Navigacija

Elena Basarab

Datum rođenja 1598.
Datum smrti 1653.

Personal Situation Sr Lat

Kćerka dvorjanina Radua Nasturela iz Heraštija, po majci je poticala od Mihaja Hrabrog. Udala se 1612. godine za agu Mateja iz Brankovenija, budućeg vojvodu Mateja Basarabu. Imali su samo sina Matejaša, koji je umro mlad. Kasnije su usvojili Jeleninog nećaka, sina njenog brata Udrišta Nasturela, čija je supruga umrla ubrzo posle porođaja, ali je dečak, takođe po imenu Matej, umro u 17. godini (1643).

Na imanju Herešti (na putu između Bukurešta i Đurđua, rumunske luke na Dunavu) sagradila je dvorac 1644. godine. Imanje je nasledila od svoje porodice, u čijem se vlasništvu dvorac nalazio sve dok ga nije otkupio knez Miloš Obrenović.

Mesto rođenja Trgovište
Mesto smrti Trgovište
Nacionalnost vlaška
Maternji jezik rumunski
Bračni status udata
Broj dece 1
Imena dece Matejaš
Pol dece M
Socijalna klasa aristokratija po rođenju
Religija pravoslavlje

Professional Situation Sr Lat

Od dolaska na vlast 1632. godine Matej Basarab starao se o prosveti i književnosti. Pored njega, u središtu kulturnog kruga u Vlaškoj, nalazila se i Jelena. Oboje su bili veliki poštovaoci i dokazani pokrovitelji svetogorskih manastira, a u doba svoje vladavine Matej (1632–1654) je mnogo učinio za Hilandar. I Matej i Jelena ostali su upamćeni kao veliki darodavci, graditelji, ali pre svega kao ljudi od kulture i vere.

Posvedočene veze sa Svetom Gorom ogledaju se u njihovom daru iz 1643, reč je o ikoni Bogorodice sa Hristom mladencem. Ova ikona (32h25 cm), koja se čuva u hilandarskoj rizinici, okovana je pozlaćenim srebrnim pločama, s aplikacijama od zelenog, plavog i crnog emajla. Važni detalji istaknuti su čistim zlatom i nizom sitnih bisera, a ugrađen je i jedan rubin. Na poleđini je pozlaćena srebrna ploča s ktitorskim natpisom da je ikona ukrašena po želji Mateja Basarabe i njegove žene Jelene za njihov večni spomen. Njih dvoje su 1643/44. godine manastiru Lavra poklonili kutiju za tamjan, u srebru i emajlu. Objekt je u obliku crkve i u maniru je rumunske religiozne zlatarske tradicije. Natpis na grčkom svedoči da su Matej i Jelena donirali Lavri ovaj predmet. U manastiru Karakal postoji njihov dar, epitrahilj sa natpisom na slovenskom da su ga „satvorili“ Matej Basarab i njegova žena „gospožda“ Jelena 1649/50. 

Prema natpisu iz 1648. manastir Negoešti, u oblasti Kalaraši, sa hramom posvećenom svetim Mihailu i Gavrilu, osnovala je „blagočastiva kneginja gospođa Jelena“.

Jelena je bila obrazovana žena, koja je znala grčki i slovenski jezik. Snosila je troškove ili neposredno davala nalog za izradu nekih knjiga. „Po njima će se naći njene slike, a oko nekih je ona u prepisci s piscima iz manastira Hilandara“. Poznato je da je za Jelenu 1647. godine sa latinskog na slovenski preveo knjigu O Hristovѣ podražani Udrište Nasturel, drugi logotet. Kako je naveo, to je učinio troškom „Presvetle i blagočastive kneginje Gospođe Jelene, načelnice Ugrovlahije Zaplaninske, supružnice presvetloga gospodara i vojvode Jo. Matije Basarabe“. Hilandarski bibliotekar Sava Hilandarac pominje ovu knjigu, koju je imala biblioteka u Hilandaru, naznačivši da je štampana u manastiru Dealu 1647.

Matej Basarab bio je ne samo pokrovitelj književnosti i kulture, nego je počeo da okuplja ljude koji znaju slovenski i razumeju se u štamparstvo. U manastiru Dealu objavljen je Liturgijar 1646. godine, ilustrovan figurama Mateja i Jelene. Korice i naslovnu stranu izradio je iguman Jovan Svetogorac, Srbin koji je iz Gomionice došao na Svetu Goru, potom u Vlašku, gde se bavio štamparstvom. Zanimljivo je da nam je Jovan, u dnu Liturgijara, predstavio i sebe, u klečećem stavu.

Po Jeleninoj želji u Trgovištu je 1649. objavljen Triod cvetni. Štampanje je započeto 27. marta, a završeno 7. juna 1649. godine u štampariji gospodara u njegovoj prestonici, Trgovištu. Kako je navedeno na naslovnoj strani, to je učinjeno „poveljenijem i iždivenijem“ kneginje Jelene, po Božijoj milosti načelnice vlaške zemlje. Knjiga ima naslovnu stranu i ilustracije.

Objavljivanje Trioda cvetnog, po rečima Nikolajea Jorge, predstavljalo je dar Jelene Basarab (Doamna Elina) Hilandaru. Prema njenoj želji Jovan Svetogorac se starao oko štampanja u čisto srpskoj recenziji. Jelena je, dakle, štampanje ove knjige naručila ne na uobičajen način, vlaškom recenzijom, nego „iščišćen“ od pismena koja nisu po srpskom „običaju“. Sudeći po njenoj poslanici na početku knjige, ona je time očigledno udovoljila želji jeromonaha Damaskina iz Hilandara. Knjiga je i posvećena ovom „izvrsnom ispovedniku cele svetoimene Atonske Gore“ i svim srpskim monasima na Svetoj Gori. Posveta svakako svedoči o čvrstim i neprekidnim vezama Hilandara sa vladarskom porodicom.

Na početku Trioda cvetnog nalazi se Jelenino pismo hilandarskom duhovniku Damaskinu i „svim srpskim sveštenicima“, kojima Jelena poklanja ovu knjigu. U tekstu se pominju antički pisci i dolaze do izražaja njena načitanost i spisateljski dar.

Na poleđini naslovne strane Trioda cvetnog, pre Jelenine poslanice, nalazi se pesma pod nazivom EPІGRAMMA. Posvećena je „svetloj kneginji Jeleni, božjom milosti načelnici i vladičici zemlje vlaške, supružnici presvetlog gospodara Jovana Matije Besarabe“. Stihovi ove pesme jesu, prema Pavlu Popoviću, najstariji spomenik poljskog trinaesterca u nas. Kao što je poznato, ovaj stih je u sledećem, osamnaestom veku, imao značajno mesto u srpskoj poeziji.

Stihove je sastavio anonimni pesnik. Pitanjem autorstva pesme posebno se bavio Milorad Pavić. Smatrao je da je Jovan Svetogorac ili neko drugi iz kruga Jelene Basarab pisao stihove – pohvalnu pesmu u kojoj se ova vladarka veliča. Stihovi su odštampani svaki u zasebnom redu, s lepim ukrasnim okvirom i grbom princeze. Imaju karakterističnu cezuru posle sedmog sloga i rimovani su. Đorđe Sp. Radojičić autora naziva Pesnik iz Trgovišta i misli da je, možda, reč o Udrištu Nasturelu (naziva ga Orest Nasturol). Deo stihova, koje naziva posvetom i za koje primećuje da su rimovani, objavio je u svojoj Antologiji pod naslovom Dobro reče nekad platonska nauka. Lazar Čurčić misli da je Epigram sastavio Jovan Svetogorac.

Opisujući Jelenu, Nikolaje Jorga kaže da je ona stalno napredovala. To je bila „gospođa koja je pisala“. Sačuvano je i njeno pismo upućeno supruzi sudije Brašova, u kome zahteva da joj se pošalje majstorica za vez, i to baš 1649. godine, kada je objavljen Triod cvetni, kao i ono u kome govori o bitki kod Finte. Naziva je i „plemkinjom“ koja se, zahvaljujući svom znanju, koristi „eruditnim ukrasima“.

Svojim pismima Jelena se nadovezuje na raširenu tradiciju epistolarnog duhovnog opštenja. Obrazovane plemkinje dopisivale su se sa svojim duhovnicima, poput srpske kraljice Jelene (Anžujske) prema navodu pisca njenog žitija, arhiepiskopa Danila Drugog. Ova pisma, nažalost, nisu stigla do nas, dok je prepiska između Jelene Balšić i njenog duhovnika Nikona Jerusalimca sačuvana u Goričkom zborniku. Pozni odjek te tradicije, kao i ženske učenosti i pomaganja književnosti i kulture prisutan je u delatnosti Jelene Basarab.

 

Hronologiju života i rada i bibliografiju napravile Svetlana Tomin i Ivana Ivanić, oktobar 2020.

Profesija ktitorka i donatorka, naručivala prevođenje i štampanje knjiga, pisala pisma
Jezici na kojima je pisala rumunski

Radovi

Članci i drugi sastavni delovi

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze