Лепосава Мијушковић

Лепосава Мијушковић је писала приповетке и објављивала их у Српском књижевном гласнику. Јован Скерлић је писао веома похвално о њој, а о њеној прози је писала и њена савременица Милица Јанковић. У овим причама ауторка се бави веома необичним темама за то време као што су: хомосексуалност, самодеструкција, самоубиство, слободна љубави. Ликови у њеној прози су најчешће бунтовне жене, интелектуалке. Она користи за то време изузетно модерне књижевне поступке, као што су аутоматско писање и фрагментарност текста. Прерана смрт је учинила да Лепосава Мијушковић падне у заборав. Тек крајем XX века, 1996. године, њене приче су прикупљене из часописа и објављене у форми књиге.

Библиографија Лепосаве Мијушковић:  

1. Утисци живота. Српски књижевни гласник, 5/1905, књ. XV, св. 6, стр. 401–412. Приповетка, потписано Л. М.
2. Близу смрти. Српски књижевни гласник, 6/1906, књ. XVI, св. 4, стр. 249–256. Приповетка, потписано Л. М.
3. *** („Миришу јорговани“) Српски књижевни гласник, 6/1906, књ. XVII, св. 2, стр.102. Песма. потписано Л. М.
4. Болна љубав. Српски књижевни гласник, 6/1906, књ. XVII, св. 6, 7, стр. 417–426, 493–500, Приповетка, потписано Л. М.
5. Прича о души са вечитом чежњом. Српски књижевни гласник, 7/1907, књ. XIX, св. 1,2, стр. 1–12, 81–89, Приповетка, потписано Л. М.
6. Земљи. Српски књижевни гласник, 10/1910, књ. XXIV, св. 12, стр. 904. Песма
7. Мисли. Српски књижевни гласник, 10/1910, књ. XXIV, св. 12, стр. 905. Песма

Секундарна литература:

1. Јован Скерлић, Лепосава Мијушковић, читуља, 10/1910, књ. XXIV, св. 7, стр. 560

 

 

Уредиле Јелена Милинковић и Вишња Крстић