Лела Давичо
1856–1950.Псеудоними | Алма, Коломба |
---|---|
Супруг | Миксан Шомођи, Хајим Давичо |
Друга имена | Адел Голд |
Датум рођења | 3. мај 1856. |
Датум смрти | 1950. |
Везе |
Лична ситуација
03.05.1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа (1830-?) и Бабете Бети (1831-1907) Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане (1857-?) и Ђуле (1860-?), након ране смрти сестре Матилде (1854-1855).
25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија (1842-1926) у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873-?), Хедвиг (1874-?) и сина Имреа (1876-?).
31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.
24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича (1854-1918) у Будимпешти.
Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.
Од 1892. до 1897. године живи у Београду.
Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.
Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.
Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.
Од 1915. Лела живи у Женеви.
1918. Умире јој супруг.
1940. У биографији Хајима Давича објављеној у „Веснику“ пише да је Лела Давичо и даље жива.
Тачна година смрти се не зна.
Место рођења | Pešta |
---|---|
Место боравка | Аустрија, Немачка, Италија, Србија и Швајцарска |
Матерњи језик | немачки и српски |
Брачни статус | Разведена и удовица |
Број деце | 3 |
Имена деце | Малвина, Хедвиг, Имре |
Пол деце | F (2) M (1) |
Социјална класа | виша класа |
Образовање | друго |
Религија | јудеизам |
Професионална ситуација
До 1887. године, ради за Будимпештанске дневне новине (нем. Budapester Tagblatt), где објављује своје текстове под псеудонимом Алма.
1887. објављује драмско дело „Балска ноћ” у часопису Отаџбина.
1892. учествује у оснивању прве српске Kњижевно-уметничке заједнице на чијим заседањима као и остали чланови, чита своје радове.
1893. објављује текст у Смиљевцу, под називом „Два женска портрета”, који се састоји из два дела под називима „Чувена лепотица” и „Непозната жена”. Наредне, 1894. године, у истој публикацији објављује и причу „Песник и жена”.
1903. објављује три књижевна текста у часопису Бранково коло: лист за забаву, поуку и књижевност, под називима „Навика”, „Сфинга”, „Једна љубавна ноћ: скица са приморја”. Исте године, у часопису Нова искра објављује текст „Велика срећа: домаћа слика”.
Од 1903. почиње најплоднији период њене књижевне каријере, с тим што тада пише искључиво на немачком и објављује у немачким часописима. Настаје њен есеј објављен у виду кратке монографије под именом Die Tugendhaften (Крепоснице), као и низ краћих драмских, прозних и књижевно-критичких текстова.
1908. објављује текст под називом „Српске жене” у часопису Домаћица, првобитно објављен на немачком у једном минхенском часопису.
Истражила Биљана Скопљак.
Професија | aуторка текстова за часописе, ауторка драма и aуторка прозе/романа |
---|---|
Језици на којима је писала | немачки и српски |
Финансијски аспекти | стипендија/издржавање/пензија и плата |
Чланства | друго |
Радови
Монографије
- Die Tugendhaften 1900.
Чланци и други саставни делови
- Skizze 1904.
- Die Selbstmörderin 1904.
- Балска ноћ 1887.
- Два женска портрета 1893.
- Песник и жена 1894.
- Једна љубавна ноћ: скица са приморја 1903.
- Велика срећа: домаћа слика 1903.
- Навика 1903.
- Therftan Effendi 1903.
- Сфинга 1903.
- Das Tränenparadies 1904.
- Die gelbit mörderin 1904.
- Die Quelle des Lebens 1905.
- Münchner Malerinnen: Ida Klaus 1906.
- Schwankende Gestalten 1906.
- Aneinander vorbei 1907.
- Die sie sich seh'u 1907.
- Српске жене 1908.
Рецепција
Рецепција након њене смрти
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе