Лела Давичо

03.05.1850. или 1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа и Бабете Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане и Ђуле, након ране смрти сестре Матилде.

25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873), Хедвиг (1874) и сина Имреа (1876).

31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.

24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича у Будимпешти.

Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.

Од 1892. до 1897. године живи у Београду.

Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.

Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.

Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.

Од 1915. Лела живи у Женеви.

1918. постаје удовица, након што њен супруг умире природном смрћу.

1940. Лела је и даље била у животу.