Навигација

Лела Давичо

ПсеудонимиАлма, Коломба
СупругХајим С. Давичо
Друга именаАдел Голд
Датум рођења 3. мај 1850.
Датум смрти1940.

Лична ситуација

03.05.1850. или 1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа и Бабете Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане и Ђуле, након ране смрти сестре Матилде.

25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873), Хедвиг (1874) и сина Имреа (1876).

31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.

24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича у Будимпешти.

Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.

Од 1892. до 1897. године живи у Београду.

Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.

Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.

Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.

Од 1915. Лела живи у Женеви.

1918. постаје удовица, након што њен супруг умире природном смрћу.

1940. Лела је и даље била у животу.

Место рођењаБудимпешта
Место боравкаСрбија
Место смртиЖенева
Националностаустроугарска
Матерњи језикнемачки
Брачни статуспреудата
Број деце3
Имена децеХедвиг, Малвина, Имре
Пол децеженски (2), мушки (1)
Социјална класавиша класа
Образовањепохађала школу
Религијајудеизам

Професионална ситуација

До 1887. године, ради за „Будимпештанске дневне новине” (нем. Budapester Tagblatt), где објављује своје текстове под псеудонимом Алма.

1887. објављује драмско дело „Балска ноћ”.

1892. учествује у оснивању прве српске Kњижевно-уметничке заједнице на чијим заседањима као и остали чланови, чита своје радове.

1893. објављује текст у Смиљевцу, под називом „Два женска портрета”, који се састоји из два дела под називима „Чувена лепотица” и „Непозната жена”.

1903. објављује три књижевна текста у часопису Бранково коло: лист за забаву, поуку и књижевност, под називима „Навика”, „Сфинга”, „Једна љубавна ноћ: скица са приморја”. Исте године, у часопису Нова искра објављује текст „Велика срећа, домаћа слика”.

Од 1903. почиње најплоднији период њене књижевне каријере, с тим што тада пише искључиво на немачком и објављује у немачким часописима. Настаје њен есеј објављен у виду кратке монографије под именом “Die Tugendhaften”, као и низ краћих драмских, прозних и књижевно-критичких текстова.

1908. објављује текст под називом „Српске жене” у часопису, првобитно објављен на немачком у минхенском часопису.

 

Истражила: Биљана Скопљак

Професијапесникиња, новинарка, aуторка текстова за часописе, ауторка драма и музичарка/композиторка
Језици на којима је писаланемачки и српски
Финансијски аспектистипендија/издржавање/пензија и плата
Чланстваудружења/организација

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе