Лела Давичо
1850–1940.Псеудоними | Алма, Коломба |
---|---|
Супруг | Хајим С. Давичо |
Друга имена | Адел Голд |
Датум рођења | 3. мај 1850. |
Датум смрти | 1940. |
Лична ситуација
03.05.1850. или 1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа и Бабете Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане и Ђуле, након ране смрти сестре Матилде.
25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873), Хедвиг (1874) и сина Имреа (1876).
31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.
24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича у Будимпешти.
Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.
Од 1892. до 1897. године живи у Београду.
Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.
Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.
Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.
Од 1915. Лела живи у Женеви.
1918. постаје удовица, након што њен супруг умире природном смрћу.
1940. Лела је и даље била у животу.
Место рођења | Будимпешта |
---|---|
Место боравка | Србија |
Место смрти | Женева |
Националност | аустроугарска |
Матерњи језик | немачки |
Брачни статус | преудата |
Број деце | 3 |
Имена деце | Хедвиг, Малвина, Имре |
Пол деце | женски (2), мушки (1) |
Социјална класа | виша класа |
Образовање | похађала школу |
Религија | јудеизам |
Професионална ситуација
До 1887. године, ради за „Будимпештанске дневне новине” (нем. Budapester Tagblatt), где објављује своје текстове под псеудонимом Алма.
1887. објављује драмско дело „Балска ноћ”.
1892. учествује у оснивању прве српске Kњижевно-уметничке заједнице на чијим заседањима као и остали чланови, чита своје радове.
1893. објављује текст у Смиљевцу, под називом „Два женска портрета”, који се састоји из два дела под називима „Чувена лепотица” и „Непозната жена”.
1903. објављује три књижевна текста у часопису Бранково коло: лист за забаву, поуку и књижевност, под називима „Навика”, „Сфинга”, „Једна љубавна ноћ: скица са приморја”. Исте године, у часопису Нова искра објављује текст „Велика срећа, домаћа слика”.
Од 1903. почиње најплоднији период њене књижевне каријере, с тим што тада пише искључиво на немачком и објављује у немачким часописима. Настаје њен есеј објављен у виду кратке монографије под именом “Die Tugendhaften”, као и низ краћих драмских, прозних и књижевно-критичких текстова.
1908. објављује текст под називом „Српске жене” у часопису, првобитно објављен на немачком у минхенском часопису.
Истражила: Биљана Скопљак
Професија | песникиња, новинарка, aуторка текстова за часописе, ауторка драма и музичарка/композиторка |
---|---|
Језици на којима је писала | немачки и српски |
Финансијски аспекти | стипендија/издржавање/пензија и плата |
Чланства | удружења/организација |
Радови
Монографије
- Die Tugendhaften 1900.
Чланци и други саставни делови
- Skizze 1904.
- Балска ноћ 1887.
- Два женска портрета 1893.
- Песник и жена 1894.
- Навика 1903.
- Therftan Effendi 1903.
- Велика срећа: домаћа слика 1903.
- Једна љубавна ноћ: скица са приморја 1903.
- Сфинга 1903.
- Die Selbstmörderin 1904.
- Die gelbit mörderin 1904.
- Das Tränenparadies 1904.
- Die Quelle des Lebens 1905.
- Schwankende Gestalten 1906.
- Münchner Malerinnen: Ida Klaus 1906.
- Aneinander vorbei 1907.
- Die sie sich seh'u 1907.
- Српске жене 1908.
Рецепција
Рецепција након њене смрти
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе