Навигација

Лела Давичо

ПсеудонимиАлма, Коломба
СупругМиксан Шомођи, Хајим Давичо
Друга именаАдел Голд
Датум рођења 3. мај 1856.
Датум смрти1950.
Везе

Лична ситуација

03.05.1856. године, Лела је рођена као Адел, у Пешти, у браку Јозефа (1830-?) и Бабете Бети (1831-1907) Голд, рођене Кон. Њен отац је по занимању био трговац. Била је најстарија од својих браће и сестара, Ане (1857-?) и Ђуле (1860-?), након ране смрти сестре Матилде (1854-1855).

25.06.1872. године, удаје се за адвоката Миксана Шомођија (1842-1926) у Пешти. Имали су троје деце: ћерке Малвину (1873-?), Хедвиг (1874-?) и сина Имреа (1876-?).

31.12.1886. разводи се од свог првог супруга.

24.03.1887. удаје се за Хајима С. Давича (1854-1918) у Будимпешти.

Краће време између 1888. и 1889. године живи у Риму, где њен супруг ради као секретар посланства, да би се убрзо опет преселили у Будимпешту.

Од 1892. до 1897. године живи у Београду.

Од 1897. до 1900. живи у Трсту, где њен супруг ради као генерални конзул.

Од 1903. до 1914. живи у Минхену, где њен супруг Хајим ради најпре као конзул, а затим и као представник трговинске мисије. Током свог боравка у Минхену, води преписку са веома истакнутим особама свог доба попут Владана Ђорђевића, Рикарде Хух, Ермана Цецонија и Конрада Михаела Георга, а познавала је и Оскара Шмица који је помиње у својим дневницима.

Око 1915. кратко време живи у Берлину, где њен супруг ради као српски трговински представник.

Од 1915. Лела живи у Женеви.

1918. Умире јој супруг.

1940. У биографији Хајима Давича објављеној у Веснику пише да је Лела Давичо и даље жива.

Тачна година смрти се не зна.

Место рођењаPešta
Место боравкаАустрија, Немачка, Италија, Србија и Швајцарска
Матерњи језикнемачки и српски
Брачни статусРазведена и удовица
Број деце3
Имена децеМалвина, Хедвиг, Имре
Пол децеF (2) M (1)
Социјална класавиша класа
Образовањедруго
Религијајудеизам

Професионална ситуација

До 1887. године, ради за Будимпештанске дневне новине (нем. Budapester Tagblatt), где објављује своје текстове под псеудонимом Алма.

1887. објављује драмско дело „Балска ноћ” у часопису Отаџбина.

1892. учествује у оснивању прве српске Kњижевно-уметничке заједнице на чијим заседањима као и остали чланови, чита своје радове.

1893. објављује текст у Смиљевцу, под називом „Два женска портрета”, који се састоји из два дела под називима „Чувена лепотица” и „Непозната жена”. Наредне, 1894. године, у истој публикацији објављује и причу „Песник и жена”.

1903. објављује три књижевна текста у часопису Бранково коло: лист за забаву, поуку и књижевност, под називима „Навика”, „Сфинга”, „Једна љубавна ноћ: скица са приморја”. Исте године, у часопису Нова искра објављује текст „Велика срећа: домаћа слика”.

Од 1903. почиње најплоднији период њене књижевне каријере, с тим што тада пише искључиво на немачком и објављује у немачким часописима. Настаје њен есеј објављен у виду кратке монографије под именом Die Tugendhaften (Крепоснице), као и низ краћих драмских, прозних и књижевно-критичких текстова.

1908. објављује текст под називом „Српске жене” у часопису Домаћица, првобитно објављен на немачком у једном минхенском часопису.

Истражила Биљана Скопљак.

Професијаaуторка текстова за часописе, ауторка драма и aуторка прозе/романа
Језици на којима је писаланемачки и српски
Финансијски аспектистипендија/издржавање/пензија и плата
Чланствадруго

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе