Навигација

Јулија Обреновић Хуњади

СупругМихаило Обреновић, Карло Аремберг
Датум рођења 28. август 1831.
Датум смрти 12. фебруар 1919.
Везе

Лична ситуација

Јулија Обреновић Хуњади рођена је у Бечу 28. августа 1831. године. Живела је у Бечу са оцем Ференцом, мајком Илонком, словачког порекла, и са тројицом браће. 1. августа 1853. године склопила је брак са Михаилом Обреновићем у Бечу. По удаји није прешла у православље, већ је задржала католичку веру, што је изазвало негодовање породице Обреновић и српског народа. Године 1859. дошли су у Србију: Михаило у јануару, а Јулија у јулу. Српска јавност је није са одушевљењем прихватила.

Ђура Даничић јој је давао часове српског језика.

Михаилов и Јулијин брак обележиле су бројне кризе: спекулисало се да се Јулија од 1855. до 1862. године дописивала са кнезом Карлом Арембергом. Јулија је желела развод. Међутим, на наговор породице ипак је остала у Београду у ком је преживела бомбардовање. Залагала се за стварање боље слике о Србији у свету, те је путовала у Лондон. Из Лондона се није вратила у Београд, већ је отпутовала у Венецију, а потом у Париз, где је живела у једном женском манастиру. После финансијских проблема и помоћи мужа, одлучила је да се ипак врати у Београд, Но, односи између супружника се нису поправљали, те је Јулија 4. јула 1865. године заувек напустила Београд.  Упркос покушајима да се разведу, до званичног развода није дошло, што није спречило Михаила Обреновића да се вери својом сестричином Катарином. Недељу дана после веридбе, 29. маја 1868. године, Михаило је убијен у Топчидеру. Јулија је дошла у Београд како би присуствовала сахрани, а две године касније, дошла је у српску престоницу како би решила имовинска питања. Милан Обреновић љубазно ју је примио, а са њим је остала у пријатељским односима све до његове смрти 1901. године.

Јулија се 1876. године удала за кнеза Карла Аремберга. Умрла је у Бечу 12. фебруара 1919. године.

Место рођењаБеч
Место смртиБеч
Брачни статуспреудата
Број деце0
Социјална класааристократија по рођењу

Професионална ситуација

Јулија је финансијски помагала објављивање издања Милице Стојадиновић-Српкиње.

Писала је писма и на немачком и на српском језику.

Извор:

Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Осма свеска: слова Њ-О

Доступно на : http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_08#page/0/mode/1up

Ауторку уредила: Милица Ђуричић

Радови

Чланци и други саставни делови

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе