Навигација

Анђелија Станчић-Спајић

1865–1955.
/uploads/attachment/author/105/62_an%C4%91elija_spaji%C4%87.jpeg
СупругСтанчић
Датум рођења1865.
Датум смрти1955.
Везе

Лична ситуација

Анђелија Спајић рођена је 1865. године у Шиду. Године 1884. завршила је Вишу девојачку школу и учитељску школу у Сомбору. У периоду од 1892. до 1898. године била је учитељица у Пожаревцу. После Пожаревца, радила је у Шапцу у ком је предавала неколико предмета: немачки језик, историју, земљопис и домаће газдинство.

У Првом светском рату помагала је рањенима и болеснима као болничарка. У избеглиштву, које је провела у Водену, учествовала је у оснивању „Заштите сироте деце”. За свој добротворни рад одликована је Орденом Светог Саве. Но, одбила је да га прими наводећи да сматра да је поменути орден заслужила знатно раније радећи као учитељица у Пожаревцу и Шапцу.

Умрла је 1955. године у Београду.

Место рођењаШид
Место смртиБеоград
Националностсрпска
Брачни статусудата
Образовањеуниверзитетско образовање

Професионална ситуација

Анђелија Спајић писала је песме, приповетке, приче за децу и бавила се превођењем са француског, немачког и чешког језика.

Била је члан Главног одбора Учитељског удружења Србије и сарадница  Женског друштва у чијем је оснивању учествовала. Била је сарадница и у неколико листова: у сомборском Голубу, у Босанској вили, Школици и Зорици. У поменутим часописима објављивани су њени преводи, приповетке и песме. Писала је и приче и песме за децу.

Године 1929. објавила је књигу Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа.

Коришћени извор:

Јоксимовић, Велиша. Књижевност пожаревачког краја: од Григорија Синаита Млађег до Србољуба Митића. Пожаревац: Град Пожаревац, 2014, стр. 204-206.

Ауторку уредила: Милица Ђуричић

Професијаауторка дечје књижевности, aуторка прозе/романа, aуторка текстова за часописе, aуторка религијске књижевности, песникиња, учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка

Рецепција

Читала је

    * Наведене су само ауторке из базе