Анђелија Станчић-Спајић
1865–1955.Супруг | Станчић |
---|---|
Датум рођења | 1865. |
Датум смрти | 1955. |
Везе |
Лична ситуација
Анђелија Спајић рођена је 1865. године у Шиду. Године 1884. завршила је Вишу девојачку школу и учитељску школу у Сомбору. У периоду од 1892. до 1898. године била је учитељица у Пожаревцу. После Пожаревца, радила је у Шапцу у ком је предавала неколико предмета: немачки језик, историју, земљопис и домаће газдинство.
У Првом светском рату помагала је рањенима и болеснима као болничарка. У избеглиштву, које је провела у Водену, учествовала је у оснивању „Заштите сироте деце”. За свој добротворни рад одликована је Орденом Светог Саве. Но, одбила је да га прими наводећи да сматра да је поменути орден заслужила знатно раније радећи као учитељица у Пожаревцу и Шапцу.
Умрла је 1955. године у Београду.
Место рођења | Шид |
---|---|
Место смрти | Београд |
Националност | српска |
Брачни статус | удата |
Образовање | универзитетско образовање |
Професионална ситуација
Анђелија Спајић писала је песме, приповетке, приче за децу и бавила се превођењем са француског, немачког и чешког језика.
Била је члан Главног одбора Учитељског удружења Србије и сарадница Женског друштва у чијем је оснивању учествовала. Била је сарадница и у неколико листова: у сомборском Голубу, у Босанској вили, Школици и Зорици. У поменутим часописима објављивани су њени преводи, приповетке и песме. Писала је и приче и песме за децу.
Године 1929. објавила је књигу Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа.
Коришћени извор:
Јоксимовић, Велиша. Књижевност пожаревачког краја: од Григорија Синаита Млађег до Србољуба Митића. Пожаревац: Град Пожаревац, 2014, стр. 204-206.
Ауторку уредила: Милица Ђуричић
Професија | ауторка дечје књижевности, aуторка прозе/романа, aуторка текстова за часописе, aуторка религијске књижевности, песникиња, учитељица/наставница/гувернанта и преводитељка |
---|
Радови
Монографије
- Распоред рада у I разреду основне школе 1912.
- Најстарији језик Библије – или један од најстаријих културних народа 1929.
- Највећи светитељи српски и словенски 1934.
- Успешно народно лечење 1934.
Чланци и други саставни делови
- Молила бих с' 1891.
- Слика из живота деце 1893.
- Рефлексије (У споменицу Олги Чечелској) 1894.
- Како се родио Спаситељ 1894.
- Вечерња молитва 1895.
- Пожар 1895.
- Добар ђак 1895.
- Хајд' у школу 1895.
Рецепција
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе