Анђелија Поповић

Године рођења и смрти су дате оквирно.

„Текст Знатније књижевнице у страних народа је потписан са Анђелија Поповићева, датиран је 1895. годином и написан је у Бечу. О ауторки текста немамо података. С обзиром на истоветност презимена могли бисмо да претпоставимо да је Анђелија у сродству са уредником Српкиње Јованом Поповићем. Историјске околности у Србији тог времена су биле такве да се најзначајнији културни живот одвијао управо на подручју Војводине, где је највећи број часописа штампан и публикован. На образовање тадашњег српског становништва велики утицај је имала Аустрија, поготово Беч, где су српски будући интелектуалци, и значајно мањи број интелектуалки, одлазили на студије и одакле су се често враћали у Србију. Земља се тек ослобађала турске власти, а они су у њој  започињали не само посао просвећивања становништва, већ и борбу за еманципацију жена. Анђелијина окренутост аустро-угарском културном подручју потврђује се још једним податком наведеним годину дана касније од објављивања овог текста у једном од пописа српских женских књижевница активних у литератури и науци о њој крајем XIX века. Реч је о списку који је саставило уредништво Српкиње и који је објављен 1896. године у календару Српкиња за 1897. годину, а касније је прештампан у Српкињи из 1913. На овом списку уз Анђелијино име и презиме налазимо као место боравка Будимпешту. Боравак у Аустроугарској може да нас упути на закључак да се Анђелија Поповић школовала у овим градовима, што нам може објаснити утицај немачке културе и науке видљив пре свега на нивоу терминологије коју користи у свом тексту. Са сигурношћу можемо да претпоставимо да ауторка овог текста није остала активна на пољу књижевности, с обзиром на то да је нема међу представљеним ауторкама у оквиру Српкиње из 1913. године, где су се уреднице потрудиле да истакну и представе све жене које се литературом баве.”

Извор:

„Књижевнице између феминизма и патријархалности“, у Парадигме, утицаји, рецепција, ур Зоран Пауновић и Биљана Дојчиновић, Филолошки факултет: Београд, стр. 161 – 170. 

Ауторку уредила: Јелена Милинковић