Анђа Петровић

Била је ванредна студенткиња упоредне књижевности на Универзитету у Београду. Говорила је пет страних језика: француски, немачки, италијански, чешки и руски. 7. октобра 1908. године упутила је писмо руском писцу и грофу Лаву Толстоју како би га замолила да се заузме за заштиту Срба објаснивши му тешку ситуацију у којој се нашла српска држава с обзиром да је тада Босна и Херцеговина припојена Аустрији. Лав Толстој јој је убрзо узвратио одговор, одушевљен њеним залагањем за отаџбину. Уз одговор послао јој је и књиге. Анђа Петровић му је убрзо захвалила, те се њихова преписка наставила. Лав Толстој је, подстакнут Анђиним писмима, објавио спис „О присаједињењу Босне и Херцеговине Аустрији”. Спис је прво објављен у Москви 1908. године, а наредне године и у Минхену. Управо је то било и последње дело Лава Толстоја које је за живота објавио. Његов спис преведен је и на српски језик и објављен је у два београдска листа. Захваљујући Анђиној преписци са Толстојем, он је свет упознао са тешким положајем у ком се Србија нашла у том тренутку.

 

Извор: Пејчић, Ј. (2010). Дело љубави Анђе Петровић или "Српски чланак" Лава Толстоја. У: Профил и длан. Београд: Библиотека Калем, стр. 104-116.

 

Податке прикупила: Милица Ђуричић

Фотографија: породична архива Милоша Коларжа