Јелена Јела Кујунџић

Јелена (Јела) Кујунџић рођена је у Београду 1844. године. Била је из имућне породице. Њен отац, Јован Кујунџић, познатији као Ваљевац, по занимању је био занатлија. Живели су у Београду на углу улице Ђуре Јакшића и Обилићевог венца.

Јелена је завршила основну школу у Београду, а учила је и заједно са две године старијим братом, Миланом Кујунџићем-Абердаром (1842-1893), познатим по својим филозофским текстовима и активном учешћу у политичком животу тадашње Кнежевине Србије. Заљубила се у његовог друга, Стојана Новаковића (1842-1915), професора. Венчали су се у јулу 1864. године, када је Јелена имала непуних двадесет година. Живели су у Београду у Ресавској улици и имали су двоје деце, сина Милету и кћерку Милицу. Њихов син Милета био је професор на правном факултету у Београду.

Јелена умире почетком рата 1914. године.