Цвета Бингулац
1874–1950.Датум рођења | 9. октобар 1874. |
---|---|
Датум смрти | 21. јануар 1950. |
Везе |
Лична ситуација
8. октобар 1874. године – Рођена је у занатлијској породици у Вуковару, у ком је завршила основну школу. Због повољне економске ситуације породице могла је да настави школовање.
1898. године – У Новом Саду завршила је Вишу девојачку школу.
1902. године – У Сомбору и Загребу завршила је школу за учитељице.
Била је талентована за сликарство, чему је желела да се посвети, али је због мајчине жеље постала учитељица. Учитељски рад отпочела је у српском девојачком интернату у Загребу. Затим је радила као учитељица у Срему, у следећим местима: у Лаћарку, Малој Вашици, Сланкамену и Лазама.
1908. године – Отпочела је службу у Личком Петровом селу. Међутим, неповољна политичка ситуација у том месту утицала је на погоршање животних услова, па се Цвета Бингулац, лошег здравственог стања, преселила у Ердут.
Пред почетак Првог светског рата радила је у Приштини (1913) и Прилепу (1914).
1914. године – Када је почео Први светски рат, пријавила се да ради као болничарка и да помаже болеснима и рањенима.
Од 1915. до 1918. године – Емигрирала је и настанила се у Ајачију на Корзици.
По завршетку рата вратила се у отаџбину и наставила је службу у Прилепу.
1924. године – Положила је виши педагошки испит у Београду.
1925. године – Преселила се у Нови Сад, где је у женској грађевинској школи радила је као наставница све док се није пензионисала, 1939. године.
1940. године – Настанила се у Београду у ком је живела до краја живота. Није се удавала и није имала деце.
21. јануара 1950. – Умрла је у српској престоници. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
Место рођења | Вуковар |
---|---|
Место боравка | Хрватска, Француска и Србија |
Место смрти | Београд |
Националност | српска |
Матерњи језик | српски |
Брачни статус | неудата |
Образовање | похађала школу |
Професионална ситуација
Своје прве радове објављивала је у часописима у којима је била сарадница, у питању су листови Гусле (1893) и Мали журнал (1897). Године 1893. године објавила је своју прву песму, „Гуслару”, у часопису Гусле. Објављујући своје радове није користила псеудоним, већ се потписивала именом.
Била је сарадница у следећим листовима и часописима: у Гуслама (1893), Малом журналу (1897), Бранковом колу (1901-1907, 1910, 1913-1914), Цариградском гласнику (1903), Штампи (1903), Женском свету (1913-1914). Њена последња песма објављена је 1914. године. После 1918. године поново је почела да се бави сликарством и народним везом.
Поред поезије, њене области интересовања чинило је новинарство, народни вез и сликање акварела. Била је председница Народне омладине и иницијаторка акције за колективно посећивање позоришта 1938. године.
Kоришћени извори:
- П. Адамовић „Цвета Бингулац“ у Лексикон писаца Југославије, I том, А-Џ, Нови Сад: Матица српска, 1972.
- Српкиња : њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас / уредиле српске књижевнице. Ириг : Добротворна задруга српкиња, 1913. (Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг), стр. 91.
- Стојаковић, Гордана. Знамените жене Новог Сада. Нови Сад: Футура публикације, 2001.
- Т. Пивнички-Дринић, Српски биографски речник 1, А-Б, Нови Сад: Матица српска, 2004.
Хронологију и библиографију направила и ауторку уредила: Милица Ђуричић
Професија | песникиња и учитељица/наставница/гувернанта |
---|---|
Језици на којима је писала | српски |
Финансијски аспекти | плата |
Радови
Чланци и други саставни делови
- Гуслару 1898.
- Српкиња у рату 1913.
- Српска мајка 1913.
Рецепција
Рецепција током живота ауторке
- Учитељице : Цвета Бингулчева (1913)
- Замбак-ханум (1924)
Читала је
* Наведене су само ауторке из базе