Navigacija

Marija Popović Milutinović

1810–1875.
/uploads/attachment/author/33/212_KNJ.jpg
Pseudonimi Punktatorka
Suprug Sima Milutinović Sarajlija
Datum rođenja 1810.
Datum smrti 1875.
Veze

Lična situacija

Marija Milutinović Punktatorka rođena je 1810. godine u Budimu u porodici Popović. Osnovnu školu je završila u Budimu, a posle ju je podučavao pesnik Luka Đorđević Milovanov. Od 1833. godine uči krojenje, šivenje i ručni rad (vez). Od 2. avgusta 1831. godine dopisuje se sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Zbog posla putuje u Temišvar, Arad, Veliki Varad, Debrecin, Kečkemet, Hatvan, Gedele. Volela je da čita i čitala je na srpskom, nemačkom, mađarskom i francuskom jeziku. Ljubav prema književnosti ju je i spojila sa Simom Milutinovićem Sarajlijom sa kojim se venčala 4. maja 1838. godine. Udaju je objašnjavala ovako: „Meni je dosadilo od tuđe čudi zavisiti-a tuđ posao kao  udata neću u ruke uzimati, samo Bože sačuvaj čuda koji se predvideti ne da”.[1]  Godine 1840, 22. novembra, dobili su sina Dragutina. 

Posle muževljeve smrti, 30. decembra 1847,  Marija Milutinović je  svog sina i sebe izdržavala  od penzije kneževsko-srpske vlade, koja je iznosila do dvesta forinti. 

Koliko je bila ispred svog vremena možemo videti i u dnevniku Anke Obrenović[4], koja pominje Mariju Milutinović kao ženu koja je prva počela da koristi peglu u Beogradu 1838. godine. Njena kuća u Beogradu je bilo stecište Vojvođana. Zabeleženo je da je u njoj tokom boravka u Beogradu stanovala prva srpska akademska slikarka, Katarina Ivanović. Marija Milutinović Punktatorka umrla je 1875. godine u Beogradu, gde je i sahranjena.  Od nje su se oprostili i u listu Javor, rečima: „S Bogom za navek, dična ‘punktatorko’.  Neka ti zemlja bude lakša neg što ti je život bio”.[4] O njenoj smrti svedoči i telegram koji je poslat iz advoktske kancelarije iz Pančeva od strane Svet. Kasopinovića njenom sinu Dragutinu.

 

Mesto rođenja Budim
Mesto boravka Mađarska i Srbija
Mesto smrti Beograd
Nacionalnost srpska
Maternji jezik srpski
Bračni status udata
Broj dece 1
Imena dece Dragiša
Pol dece M
Socijalna klasa viša klasa
Obrazovanje univerzitetsko obrazovanje

Profesionalna situacija

Marija Milutinović je još kao devojka učestvovala u radu Matice Srpske kao saradnica u redakciji Srbskog narodnog lista Teodora Pavlovića. Počela je da se bavi učiteljskim pozivom od 1847. godine. Vodila je privatnu osnovnu školu u Beogradu u koju su mnoge ugledne porodice slale svoje ćerke. Zna se da je 1849. godine radila kao učiteljica državne škole u Beogradu kod Velike (Saborne) crkve i da je 1852. dobila je zvanje „starija učiteljka” u toj istoj školi, kao i da je te godine imala 15 učenika najstarijeg razreda. 

Po smrti muža (1847), Marija se bavila i advokatskom praksom, ali, kako je zastupala samo siromašne bez novčane nadoknade, nije od toga zarađivala. O ovome svedeoči i Jakob Ignjatović: „Simina supruga žena je velikog dara. Još za života Siminog zanimala se se advokatorskom praktikom, branila je parnice mnoge i to s uspehom. Zakonik zna u prste, u poslu svom je tačna, stil joj je u pisanju živ, pun predstavljujuće sile”.[2] 

Vuk Stefanović Karadžić je prema Mariji Milutinović gajio  osobitu pažnju i poštovanje. Kad god bi na svojim čestim putovanjima boravio u Budimu, uvek bi se poduže zadržao i tražio njeno društvo. Kako se u Vukovim pismima pominje bila je veoma obrazovana devojka, a u tim pismima Vuk je oslovljava sa: „Lepa Maca iz Budima”. Očuvala je poeziju Luke Milovanovića Georgijevića, jer je sakupljene Lukine pesme predala Vuku koji ih je objavio.

Učena mladež u Pešti se okupljala oko ove „vanredne” Srpkinje kako bi sticali znanja i vodili razgovor oko novih književnih pojava. U krugu ove učene mladeži bili su i Đorđe Dimitrijević (Rabadžija), Lazar Lazarević, Jovana Raić, Aleksandar Budimirović, Avram Branković i Dimitrije Neofitović. U tom periodu književni krugovi i celokupno obrazovano društvo bili su zaokupljeni pesmom Sime Milutonovića Sarajlije „Srbijanka”. I u ovom krugu oko Marije ona je najviše čitana i tumačena. Marija je izvršila modifikovanje Srbijanke, jer je uz mnoge stihove pribeležila neke znake - punkte, čime je doprinela da je čitaoci razumeju na pravi način. Sima se javno divio Marijinoj modifikaciji, tako da su se i upoznali 1836. godine kada ju je i nazvao „Punktatorka”. Od ovog perioda je poznata pod ovim nadimkom koji je i sama koristila prilikom potpisivanja.

      Marija je dobro poznavala nemački jezik. Godine 1837. prevodila je na Simin zahtev  istorijsku zbirku  na nemački jezik, koje joj je on  slao iz Lajpciga. Kako se može videti iz pisma  od 16. marta 1837. ona Simi objašnjava da ne voli da se bavi spisateljskim poslom, ali će to učiniti za njegovu ljubav . Molila je u ovom pismu i da joj pošalje srpsko-nemačku gramatiku od Grima.[3]

[1] ASANU, fond pisama

[2] Javor: list za zabavu i nauku, 1862-1863; 1874-1893, Novi Sad, str.350.

[3] Jakov Ignjatović, Memoari, Novi Sad: Matica srpska, 1966.

[4] ASANU: A. Jefrema Obrenović, „Dnevnik „, 14147

Izvori:

Aleksijević, Vlastoje D. Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića, sveska 10, str. 132-138

ASANU , fond pisama 

ASANU, 14 161/238

Arhiv SANU :  A.Jefrema Obrenović, „Dnevnik„, 14147

Stojaković, Savić, Majkić (2011): Gordana Stojaković, Senka Savić, Mirjana Majkić: Znamenite žene Novog Sada 1, Novi Sad, Futura publikacije.

Ignjatović (1966): Jakov Ignjatović, Memoari, Novi Sad: Matica srpska.

Javor: List za zabavu i nauku, 1862-1863 ; 1874-1893, Novi Sad

 

Autorku uredila:  Nena A. Vasojević

Profesija vezilja (ili drugi ‘damski poslovi’) i učiteljica/nastavnica/guvernanta
Jezici na kojima je pisala srpski

Čitala je

    * Navedene su samo autorke iz baze