Зорка Калић Ховорка
| Име и презиме | Зорка Калић Ховорка |
|---|---|
| Презиме супруга и друга имена | Ховорка |
| Датум рођења | април 17, 1865 |
| Датум смрти | 1939 |
| Земља | Србија |
| Језик | чешки и српски |
| Веб адреса | http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/5199 |
О њеној приватној ситуацији
Зорка Ховорка рођена је у Новом Саду, 17. априла 1865. године. Рано је остала без оца, чиновника у царошком магистрату, тако да се о њој старао брат Мита Калић. Он и њихова сестра Даринка Пелеш такође су се бавили књижевним радом. Најпре је похађала француски институт Изоа, где је прво научила да чита и пише на француском и немачком језику. Школовала се у Новом Саду и Суботици, где је завршила државну учитељску школу. Вишу девојачку школу завршила је у Пешти. Четири године је радила као учитељица у Јасенову, након чега је прешла у Молдаву. Тамо упознаје свог будућег супруга.
У Молдави упознаје свог будућег супруга, чешког лекара Славка Ховорку, који је у то време служио у Банату. Венчавају се 26. јуна 1883. године, а 1884. одлазе у Праг. У Чешкој активно ради на промоцији српске културе. Заједно са супругом организује дилетантске представе из српске књижевности.
Била је у присном пријатељству са чешким књижевницима Јозефом Холочеком и Руженом Свободовом.
Пред крај живота вратила се у Србију и до смрти живела је код родбине у Глини. Умрла је у новембру 1939. године.
| Место у ком је рођена | Нови Сад, Србија |
|---|---|
| Место/а у ком/којим је живела | Чешка и Србија |
| Место у ком је умрла | Глина, Србија |
| Националност | Српкиња |
| Матерњи језик | српски и чешки |
| Брачни статус | удата |
| Друштвена класа | средња класа |
| Образовање | похађала школу |
О њеној професионалној ситуацији
Када је дошла у Праг 1884. године, заједно са супругом почела је да ради на промоцији српске културе. Заједно су организовали позоришне представе из српске књижевности, преводили су српске књижевне умотворине и учили Чехе спрском језику и књижевности. Такође су уређивали едицију Srbská knihovna.
Од 1900. активно је сарађивала у Друштву чешких жена, а од 1908. до 1912. била је и његова председница.
У Прагу је 1910. приредила етнографску изложбу под називом Српска жена. Овој изложби народних уметности присуствовале су Катарина Холецова, Јелица Беловић-Бернаџиковска, Зорка Јеремић и Зорка Јанковић, а од чешких књижевница Мадлена Ванклова, Елишка З. Пуркињу и Павла Матерња.
Радила је у едицији листа Ženský svĕt заједно са књижевницом Терезом Новаковом. Седам година је радила у администрацији листа, а затим је постала део уређивачког одбора.
Активно се бавила преводилачком радом. На чешки је преводила Јанка Веселиновића, Јована Јовановића - Змаја и Бранислава Нушића.
Сарађивала је у следећим часописима: Јавор (1886, 1887, 1890), Коло (1901, 1902), Бранково коло (1903, 1907, 1908, 1909, 1910), Нова искра (1902), Босанска вила (1909). Такође је сарађивала у следећим чешким часописима: Ženský svĕt, Praha (1901, 1904, 1905) Zlatá Praha (1909), Den (1909). Уређивала је месечник Српско цвеће (1905-1906).
| Професија/е и друге активности | aуторка текстова за часописе, друштвено-културна активисткиња, учитељица/наставница/гувернанта и друго |
|---|---|
| Језик (језици) на којима је писала | српски и чешки |
| Финансијски аспекти ауторкине каријере | плата и друго |
| Чланица | редакцијских одбора и друго |
Радови ове ауторке
Чланци и други саставни делови
- Његош у Чеха (1901)
- Хана Квапилова (1902)
- Јосиф Холочек (1903)
- Јарослав Врхилицки (1903)
- Писмо из Прага (1907)
- Svatopluk Čech. 1846 † 1908 (1908)
- Српска мајка (1913)
- Народне ношње (1913)
Рецепција
Рецепцијa током живота ауторке
- Зорка Ховоркова (Аркадије Варађанин - 1913)