Зорка Калић Ховорка

No photo
Име и презиме Зорка Калић Ховорка
Презиме супруга и друга имена Ховорка
Датум рођења април 17, 1865
Датум смрти 1939
Земља Србија
Језик чешки и српски
Веб адреса http://neww.huygens.knaw.nl/authors/show/5199

О њеној приватној ситуацији

Зорка Ховорка рођена је у Новом Саду, 17. априла 1865. године. Рано је остала без оца, чиновника у царошком магистрату, тако да се о њој старао брат Мита Калић. Он и њихова сестра Даринка Пелеш такође су се бавили књижевним радом.  Најпре је похађала француски институт Изоа, где је прво научила да чита и пише на француском и немачком језику. Школовала се у Новом Саду и Суботици, где је завршила државну учитељску школу. Вишу девојачку школу завршила је у Пешти. Четири године је радила као учитељица у Јасенову, након чега је прешла у Молдаву. Тамо упознаје свог будућег супруга.

У Молдави упознаје свог будућег супруга, чешког лекара Славка Ховорку, који је у то време служио у Банату. Венчавају се 26. јуна 1883. године, а 1884. одлазе у Праг. У Чешкој активно ради на промоцији српске културе. Заједно са супругом организује дилетантске представе из српске књижевности.

Била је у присном пријатељству са чешким књижевницима Јозефом Холочеком и Руженом Свободовом.

Пред крај живота вратила се у Србију и до смрти живела је код родбине у Глини. Умрла је у новембру 1939. године.

Место у ком је рођена Нови Сад, Србија
Место/а у ком/којим је живела Чешка и Србија
Место у ком је умрла Глина, Србија
Националност Српкиња
Матерњи језик српски и чешки
Брачни статус удата
Друштвена класа средња класа
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Када је дошла у Праг 1884. године, заједно са супругом почела је да ради на промоцији српске културе. Заједно су организовали позоришне представе из српске књижевности, преводили су српске књижевне умотворине и учили Чехе спрском језику и књижевности.  Такође су уређивали едицију Srbská knihovna.

Од 1900. активно је сарађивала у Друштву чешких жена, а од 1908. до 1912. била је и његова председница.

У Прагу је 1910. приредила етнографску изложбу под називом Српска жена. Овој изложби народних уметности присуствовале су Катарина Холецова, Јелица Беловић-Бернаџиковска, Зорка Јеремић и Зорка Јанковић, а  од чешких књижевница Мадлена Ванклова, Елишка З. Пуркињу и Павла Матерња.

Радила је у едицији листа Ženský svĕt заједно са књижевницом Терезом Новаковом. Седам година је радила у администрацији листа, а затим је постала део уређивачког одбора.

Активно се бавила преводилачком радом. На чешки је преводила Јанка Веселиновића, Јована Јовановића - Змаја и  Бранислава Нушића.

Сарађивала је у следећим часописима: Јавор (1886, 1887, 1890), Коло (1901, 1902), Бранково коло (1903, 1907, 1908, 1909, 1910), Нова искра (1902), Босанска вила (1909). Такође је сарађивала у следећим чешким часописима:  Ženský svĕt, Praha (1901, 1904, 1905) Zlatá Praha (1909), Den (1909). Уређивала је месечник Српско цвеће (1905-1906).

Професија/е и друге активности aуторка текстова за часописе, друштвено-културна активисткиња, учитељица/наставница/гувернанта и друго
Језик (језици) на којима је писала српски и чешки
Финансијски аспекти ауторкине каријере плата и друго
Чланица редакцијских одбора и друго

Радови ове ауторке

Чланци и други саставни делови

Рецепција

Рецепцијa током живота ауторке

Рецепцијa након њене смрти

Ауторке које је читала