Зорка Јанковић

zorka_jankovic.jpg
Име и презиме Зорка Јанковић
Псеудоними Великовецка Мира
Презиме супруга и друга имена Јанковић
Датум рођења 1870
Датум смрти 1933
Земља Србија
Језик српски

О њеној приватној ситуацији

Претпоставља се да је рођена 1870.  у Беркасову код Шида, умрла је након 1933. године. Са мужем, Александром (Бранком) Јанковићем, преселила се у Голубац. Након његове смрти одлази у Војку и запошљава се у пошти. Након Првог светског рата преселила се у Земун.

Брачни статус разведена/удовица
Образовање похађала школу

О њеној професионалној ситуацији

Завршила је нижу школу, а јавним радом почела да се бави у Добротворној задрузи „Српкиња“ из Голупца.

1903. у бечком листу  Parlamentar  објавила је први књижевни превод Змајеве „Песме о песми“.

Већину књижевних радова и других текстова објавила је у листовима Женски свет и Бранково коло.

По узору на Савку Суботић, изучавала је и бележила фолклорне обичаје Срема. Писала је „фолклористичке цртице“ које је слала Сими  Тројановићу, тадашњем управнику Етнографског музеја у Београду.

1910. као  представница „свих Српских крајева“ учествовала је  у организацији изложбе „Српска жена“ у Прагу. О искуству рада на  изложби као и о изложеним експонатима писала је у отвореним писмима упућеним  Савки Суботић, која су објављена јуна исте године у Бранковом колу.

Учествује у оснивању Савеза Српкиња из Војводине и Хрватске.

Окончала писање драмолета Дечје душе који потписује псеудонимом Великовецка Мира (рукопис се налази у Рукописном одељењу Матице српске - РОМЦ).

1911. (1913) Излази њена књига Женско питање у којој  се бави положајем жена у „прастаром, класичном и новијем добу“, затим се усредсређује на „савремено доба“, обухватајући питања културе, друштва и економије.  У наставку се бави женским питањем и женским организацијама и покретима у Француској, Швајацрској, Италији, Белгији, Португалу и Шпанији, Холандији, Шведској, Норвешкој, Данкој, Финској, Исланду, Енглеској и Немачкој. У „Поговору“ (датираном годином 1913) скицира проблематику женског питања код Срба.

1913. сарађује на изради књиге Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас, у Сарајеву, али због болести одбија да буде у уредништву.

1914. активна је у Народном женском савезу СХС.

1926. објавила књигу Проблем савеза, у којој се бави проблемом умрежавања женских група и покерта.

Једна је од секретарки Одбора Женске заједнице, која 1926. Издаје Правила Народне женске заједнице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1928-1933. са Јованом Палавестром и Јеленом Демајо уређује лист Глас Народне женске заједнице, који једномесечно излази у Београду.

Извор: Српски Биографски речник,  књ. 4, главни уредник Чедомир Попов, Матица Српска Нови Сад, Будућност, Нови Сад, 2009, стр. 285.

Приредила Дубравка Ђурић

Професија/е и друге активности друштвено-културна активисткиња, уредница часописа, преводитељка, ауторка драма и aуторка прозе/романа
Чланица редакцијских одбора

Радови ове ауторке

Монографије

Чланци и други саставни делови

Ауторке које је читала